Отац Пеђа, свештеник и „јутјубер“: У том загрљају цео свет престаје да постоји

Христ је љубав, а ширећи његове речи, Отац Пеђа шири и љубав. Себе воли да сматра „апостолом љубави“ и недавно се вратио из Америке где је проповедао нашем народу у туђини. Објашњава да нас је и сам Богосин позвао да будемо апостоли љубави, говорећи својим ученицима „по љубави вашој познаће вас да сте моји“.

По његовим речима, свака веза је једна врста везива које везује један са другим крајем, било да су у питању везе између мушкарца и жене, између пријатеља, кумова, родитеља и деце или човека и Бога. Љубав је одговорност и брига о другоме.

Од када је почео своја интернет предавања, привукао је пажњу првенствено младих људи, а затим и свих осталих. Поред тога што свој јутјуб канал користи за обраћање, Отац Пеђа одваја време и да одговара на питања и недоумице његових пратилаца. Често му се за савет обраћају млади људи са брачним проблемима, или проблемима у везама.

Отац Пеђа који је и сам ожењен и има троје деце, дипломирао је на предмету Пастирска психологија са темом „Самољубље у духовном и душевном животу“ код тадашњег владике, а садашњег патријарха Порфирија.

Имајући то у виду, могло би се рећи да су међуљудски односи ужа стручност Оца Поповића, те да је у сваком смислу позван да држи говоре о љубави, мржњи, зависти и свим осталим грешним и чистим осећањима која се јављају између двоје људи.

Пружајући своје виђење интиме, Отац Поповић тврди да је интима која постоји између два човека, човека и жене, пријатеља или било кога другог, знак да се човек „отворио“.

Брига, љубав, интима, објашњава Отац Пеђа, јесте када ми престанемо да бринемо и постајемо брижни. Када, рецимо, муж постаје брижан за своју жену. Човек не постоји као муж ако нема жену, нити жена може постојати као супруга ако нема свог човека. Они, наравно, могу стајати као одвојене личности, као човек и жена, али као муж и супруга – супружници, не могу једно без другог.

Говорећи о модерним заблудама, јутјуб звезда Српске Православне Цркве објашњава сву једноставност љубави. По њему, љубав је врло једноставна и, пре свега, не представља емоцију. Љубав представља бригу и жртву. Она се никада не прича, она се показује.

Дотакваши се теме брачне заједнице коју често обрађује и са својом паством, Отац Предраг нам говори о значају не само брака, него и његовог очувања. Брак, по њему, проистиче из слободне воље двоје који су из љубави рекли „да“, давши тако завет Богу и једно другоме. Када искрсну брачне несугласице, кривац се не сме тражити ван себе самог, а проблеми се не решавају било где другде сем у кући. Жалити се пријатељима, породици, колегама, околини на дела или речи супружника, стварамо само још веће проблеме који ће се показати у будућности. Циљ мора бити породица и ради ње се проблеми решавају управо у кући.

Овде се, наравно, не мисли на проблеме насиља у кући или било каквог физичког или психичког малтретирања, већ се изречено односи на свакодневне чарке и свађе којима људи дозволе да им помуте поглед на оно што је најбитније.

Причајући о породици открива нам да је једина ствар око које су се усагласили руски и амерички научници та да прави модел породице представља православна патријархална породица. „А за то“, објашњава Отац Пеђа, „морате да имате патријарха. Морате да имате мушкарца који је спреман да због своје породице погине“.

Говорећи о подизању деце Отац Предраг напомиње да се дете које расте и васпитава кажњавањем навикава на казне даље у животу и обратно, али да више од било које казне децу највише боли ћутање.

Дотичући се и теме, како он то воли да каже, „американизације“ целог света, Отац Пеђа напомиње да уколико жена нађе своје место поред мужа који зна своје место, заједно ће и успешно изградити дом. Реченица да „жена служи тако што служи човеку“ може зазвучати грубо, али уопште нема женомрзачку конотацију, већ управо супротно.

Отац Пеђа објашњава да се у хришћанству нигде и никако не налази реч која сугерише да жена треба мужу бити слушкиња. Жена мужу треба бити помоћница, сапатница и сапутница кроз живот, упуштајући се са њим у све животне борбе, кроз које ће је он спроводити и чувати.