„У свим украјинским доктринама су прописане две ствари: прво, чланство у НАТО и друго, коришћење нових могућности како би се повратиле изгубљене територије. То је могућност војног напада, употреба војне силе, не само Украјине, већ и целокупне Алијансе против наше земље. Таква претња је апсолутно неприхватљива и она ће бити заустављена на све могуће и немогуће начине“, рекао је руски сенатор.
Он је подвукао да је ситуација у Украјини у контексту ширења НАТО-а носи са собом много више претњи него што је чланство Финске и Шведске у Северноатлантску алијансу.
„Признајем да су те брзоплете, емоционалне одлуке Финске и Шведске за нас биле неочекиване и непријатне. То није најбољи развој догађаја, али то што се догађа у тим земљама се никако не може упоредити са дешавањима у Украјини. Ни Финска, ни Шведска, ни пре тога Норвешка, са којом смо ми, као са земљом НАТО-а, имали копнену границу још од времена СССР-а, не доводе у питање територијални интегритет Русије. Међутим, Украјина га доводи у питање, јер се она не слаже са променом статуса четири нова субјекта, а још мање се слаже са променом статуса Крима и Севастопоља“, закључио је Косачов.
Финска и Шведска су након почетка руске специјалне војне операције у Украјини 18. маја генералном секретару НАТО-а предале захтеве за ступање у ту алијансу. До сада те захтеве нису ратификовале само две од 30 земаља НАТО-а – Мађарска и Турска.