На туристичкој страници Нијагариних водопада наводе да сваке секунде слаповима протекне чак 3.160 тона воде, док потпуно замрзавање није могуће. Америчка страна водопада достигла је тачку смрзавања само пет пута у историји када је лед блокирао даљи ток воде низ реку због чега су 1964. године постављени челични носачи за спречавање стварања великих акумулација леда.
Замрзнути изглед водопада настао је смрзавањем површинске воде и магле који се претварају у лед стварајући тако ледене креације у подножју водопада. У посебно хладним зимама, снег и лед који се стварају изнад реке формирају ледени мост. Све до 1912. Године туристи и мештани прелазили су реку преко леденог моста да би уживали у јединствном погледу на слапове.