Апел 43 историчара за заштиту српског наслеђа на простору БиХ

У апелу се истиче да су истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Републике Српске и Србије сведоци све чешћег и очигледнијег рада на кривотворењу историјских чињеница о средњовековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.

Иако историјски извори спомињу Србе као народ који насељава ова подручја још од прве половине 7. века, док о српском вековном континуитету говоре бројни историјски споменици, као што су Повеља Кулина бана, повеље других средњовјековних владара Босне, Мирослављево јеванђеље и други, уз разноврсне археолошке локалитете, покушај својеврсног историјско-идентитетског инжењеринга који је започела аустроугарска држава системским организованим кривотворењем историјских чињеница током окупације ових области, јавља се и данас у различитим, још перфиднијим, формама, наводи се у апелу.

„Један од очигледних примера промовисања такозване босанске нације и производње непостојећих историјских континуитета који сежу дубоко у прошлост, јесте недавни случај у вези са Чајничким четворојеванђељем, које су поједини кругови из Федерације БиХ прогласили списом „босанске провенијенције“, чиме се негира његов православни и српски карактер. Да иронија буде већа, под маском бриге за културно-историјско наслеђе, Српска православна црква оптужена је за његово угрожавање, јер је ушла у процес његове рестаурације и конзервације тамо где постоје најоптималнији услови за то – у Београду“, пишу историчари.

Кроз цели 20. век, наводи се у апелу, било је покушаја извртања чињеница о надгробним споменицима наших предака, популарно названих стећцима, попут оних српске властелинске породице Храбрена Милорадовића на некрополи Радимља у Стоцу поред којих је на истом комплексу подигнут споменик блајбуршким жртвама.

„Њима се настојао приписати такозвани богумилски карактер, на шта се супротно историјским изворима и доказима надовезују наративи о „босанчици“. Током Одбрамбено-отаџбинског рата један од старих симбола хришћанске традиције крин или љиљан, обележје српске династије Котроманића, коришћен је за ознаке и заставу муслиманских снага у БиХ, у чијим редовима су се борили исламски фанатици из иностранства – муџахедини“, истиче се у апелу.

У исто време Републици Српској се настоји забранити обележавање 9. јануара и крсне славе Светог Стефана, чије прослављање има дубоке средњовековне традиције на овим просторима, упозоравају потписници овог апела.

„Да апсурд буде већи, поједини представници власти и интелектуалне елите у Федерацији БиХ славе турске освајаче Босне, који су донели ислам у ове области, као доминантну црту савременог бошњачког идентитета, и истовремено подижу споменике Твртку Котроманићу, који се називао краљем Срба, уз образложење да се ради о најзначајнијем средњовековном „босанском“ владару. Све то дешава се док у Републици Српској не постоји ниједан споменик владарима српске династије Котроманића, као ни неком од чланова великашких родова, попут Косача, Санковића, Павловића и других. За то време јавност на српском националном простору суочава се са деградацијом историјске науке сталним деловањем лаика новоромантичара, који промовишу банализацију и профанисање историјских процеса и традиција сводећи их на ријалити ниво“, упозорава се у апелу.

У локалним заједницама појављује се низ различитих носилаца пројеката издашно финансираних углавном из Сарајева или појединих међународних организација, који у смишљеном раду са младима и активистима настављају промоцију фалсификаторских наратива о средњем веку, иза чега се крију циљеви о „грађанској БиХ“, без ентитета и конститутивних народа, сводећи то вербално на „појам заједничке прошлости која нас повезује“, мултиперспективност, критичко сагледавање и суочавање са прошлошћу и слично, додаје се у тексту.

„Забрињавајуће је то да су историчари, приликом указивања на наведене појаве, у претходном периоду, наишли на изненађујуће опструкције у медијима, као и у локалним центрима културе и сличним институцијама, које се могу повезати са страним утицајем и финансијским средствима“, стоји у тексту.

Апелује се да се српски средњи век, који недвосмислено обухвата и средњовековну Босну, као и истраживачки пројекти у вези са њим, озбиљно уврсти у финансирање, подстицање и промовисање, али и да се поведе озбиљна идентитетска и политика памћења у вези са наведеним.

На представнике Републике Српске у заједничким институцијама, органима и специјализованим комисијама на нивоу БиХ апелује се, да веома пажљиво процењују појединачне иницијативе везане за средњовековно наслеђе и да на сваку злоупотребу благовремено и адекватно реагују, те да о покушајима манипулација обавесте стручну и ширу јавност.

Апелује се на чланове академске и стручне заједнице и националне раднике да се крене са значајнијим деловањем на овим пољима, и да се у јавном простору реаговањем и другим облицима активности онемогућавају покушаји фалсификовања и „производње“ различитих манипулација у вези са средњовековном прошлошћу.

По овом питању треба да се заузме проактиван, а не искључиво реакциони став, да се не реагује само када манипулације постану очигледне у јавности, додаје се у апелу.

Потписници апелују на ширу друштвену заједницу да се разуме и промовише значај нашег свеукупног културно-историјског наслеђа у различитим крајевима српског националног бића.

Апелује се на органе локалне самоуправе да се на том нивоу у сарадњи са стручним институцијама и академском заједницом, као и Српском православном црквом, поведе рачуна о могућностима именовања улица, тргова и подизања споменика нашим средњовековним владарима из династије Котроманића и других српских династија и локалних властеоских породица, преноси РТРС.

Апел су до сада потписала 43 истраживача, историчара, професора и јавна радника из Републике Српске и Србије.