Апел 43 историчара за заштиту српског наслеђа на простору БиХ
© Фото : Спутњику уступило Удружење "Порекло"
Пратите нас
Група историчара из академске заједнице и стручних институција из Републике Српске и Србије апеловала је да институције и органи Републике Српске и Србије заштите културно-историјско наслеђе Срба и достојанство науке.
У апелу се истиче да су истраживачи, историчари, професори и јавни радници из Републике Српске и Србије сведоци све чешћег и очигледнијег рада на кривотворењу историјских чињеница о средњовековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.
Кривотворење историјских чињеница
Иако историјски извори спомињу Србе као народ који насељава ова подручја још од прве половине 7. века, док о српском вековном континуитету говоре бројни историјски споменици, као што су Повеља Кулина бана, повеље других средњовјековних владара Босне, Мирослављево јеванђеље и други, уз разноврсне археолошке локалитете, покушај својеврсног историјско-идентитетског инжењеринга који је започела аустроугарска држава системским организованим кривотворењем историјских чињеница током окупације ових области, јавља се и данас у различитим, још перфиднијим, формама, наводи се у апелу.
„Један од очигледних примера промовисања такозване босанске нације и производње непостојећих историјских континуитета који сежу дубоко у прошлост, јесте недавни случај у вези са Чајничким четворојеванђељем, које су поједини кругови из Федерације БиХ прогласили списом „босанске провенијенције“, чиме се негира његов православни и српски карактер. Да иронија буде већа, под маском бриге за културно-историјско наслеђе, Српска православна црква оптужена је за његово угрожавање, јер је ушла у процес његове рестаурације и конзервације тамо где постоје најоптималнији услови за то – у Београду“, пишу историчари.
Крин је симбол српске династије
Кроз цели 20. век, наводи се у апелу, било је покушаја извртања чињеница о надгробним споменицима наших предака, популарно названих стећцима, попут оних српске властелинске породице Храбрена Милорадовића на некрополи Радимља у Стоцу поред којих је на истом комплексу подигнут споменик блајбуршким жртвама.
„Њима се настојао приписати такозвани богумилски карактер, на шта се супротно историјским изворима и доказима надовезују наративи о „босанчици“. Током Одбрамбено-отаџбинског рата један од старих симбола хришћанске традиције крин или љиљан, обележје српске династије Котроманића, коришћен је за ознаке и заставу муслиманских снага у БиХ, у чијим редовима су се борили исламски фанатици из иностранства – муџахедини“, истиче се у апелу.
У исто време Републици Српској се настоји забранити обележавање 9. јануара и крсне славе Светог Стефана, чије прослављање има дубоке средњовековне традиције на овим просторима, упозоравају потписници овог апела.
У Федерацији БиХ славе турске освајаче
„Да апсурд буде већи, поједини представници власти и интелектуалне елите у Федерацији БиХ славе турске освајаче Босне, који су донели ислам у ове области, као доминантну црту савременог бошњачког идентитета, и истовремено подижу споменике Твртку Котроманићу, који се називао краљем Срба, уз образложење да се ради о најзначајнијем средњовековном „босанском“ владару. Све то дешава се док у Републици Српској не постоји ниједан споменик владарима српске династије Котроманића, као ни неком од чланова великашких родова, попут Косача, Санковића, Павловића и других. За то време јавност на српском националном простору суочава се са деградацијом историјске науке сталним деловањем лаика новоромантичара, који промовишу банализацију и профанисање историјских процеса и традиција сводећи их на ријалити ниво“, упозорава се у апелу.
У локалним заједницама појављује се низ различитих носилаца пројеката издашно финансираних углавном из Сарајева или појединих међународних организација, који у смишљеном раду са младима и активистима настављају промоцију фалсификаторских наратива о средњем веку, иза чега се крију циљеви о „грађанској БиХ“, без ентитета и конститутивних народа, сводећи то вербално на „појам заједничке прошлости која нас повезује“, мултиперспективност, критичко сагледавање и суочавање са прошлошћу и слично, додаје се у тексту.
„Забрињавајуће је то да су историчари, приликом указивања на наведене појаве, у претходном периоду, наишли на изненађујуће опструкције у медијима, као и у локалним центрима културе и сличним институцијама, које се могу повезати са страним утицајем и финансијским средствима“, стоји у тексту.
Српски средњи век обухвата и Босну
Апелује се да се српски средњи век, који недвосмислено обухвата и средњовековну Босну, као и истраживачки пројекти у вези са њим, озбиљно уврсти у финансирање, подстицање и промовисање, али и да се поведе озбиљна идентитетска и политика памћења у вези са наведеним.
На представнике Републике Српске у заједничким институцијама, органима и специјализованим комисијама на нивоу БиХ апелује се, да веома пажљиво процењују појединачне иницијативе везане за средњовековно наслеђе и да на сваку злоупотребу благовремено и адекватно реагују, те да о покушајима манипулација обавесте стручну и ширу јавност.
Апелује се на чланове академске и стручне заједнице и националне раднике да се крене са значајнијим деловањем на овим пољима, и да се у јавном простору реаговањем и другим облицима активности онемогућавају покушаји фалсификовања и „производње“ различитих манипулација у вези са средњовековном прошлошћу.
По овом питању треба да се заузме проактиван, а не искључиво реакциони став, да се не реагује само када манипулације постану очигледне у јавности, додаје се у апелу.
Потписници апелују на ширу друштвену заједницу да се разуме и промовише значај нашег свеукупног културно-историјског наслеђа у различитим крајевима српског националног бића.
Апелује се на органе локалне самоуправе да се на том нивоу у сарадњи са стручним институцијама и академском заједницом, као и Српском православном црквом, поведе рачуна о могућностима именовања улица, тргова и подизања споменика нашим средњовековним владарима из династије Котроманића и других српских династија и локалних властеоских породица, преноси РТРС.
Апел су до сада потписала 43 истраживача, историчара, професора и јавна радника из Републике Српске и Србије.
1.
Проф. др Боривоје Милошевић, шеф Студијског програма Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци2.
Ма Дејан Дошлић, секретар Студијског програма Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци3.
Др Радован Субић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци4.
Проф. др Бошко Бранковић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци5.
Проф. др Жељка Шајин, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци6.
Доц. др Ивана Панџић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци7.
Ма Сандра Лукић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци8.
Др Никола Ожеговић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци9.
Проф. др Драгиша Д. Васић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци10.
Проф. др Борис Бабић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци11.
Проф. др Горан Латиновић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци12.
Проф. др Славојка Бештић Бронза, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци13.
Ма Мила Поповић, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци14.
Проф. др Боро Бронза, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци15.
Др Стојанка Лужија, Студијски програм Историја, Филозофски факултет у Бањој Луци16.
Неђо Малешевић, професор историје, Филозофски факултет у Бањој Луци17.
Проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву18.
Проф. др Милош Ковић, Филозофски факултет Универзитета у Београду19.
Проф. др Дарко Ђого, Православни богословски факултет у Фочи20.
Проф. др Дејан Антић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу21.
Проф. др Ђорђе Ђекић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу22.
Проф. др Славиша Недељковић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу23.
Доц. др Маја Лаковић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву24.
Доц. др Славиша Вулић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву25.
Мр Бојан Крунић, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву26.
Др Јован Алексић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици27.
Проф. др Радмило Пекић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици28.
Др Немања Девић, научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд29.
Др Милан Гулић, виши научни сарадник, Институт за савремену историју, Београд30.
Др Иван Бенцић, виши стручни саветник Института за српску културу у Лепосавићу31.
Др Мирјана Ђекић, конзерватор саветник, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад32.
Борис Радаковић, историчар, кустос, Меморијални музеј на Мраковици, ЈУ НП "Козара", Приједор33.
Марина Љубичић Богуновић, историчар, виши кустос, Меморијални музеј на Мраковици, ЈУ НП "Козара", Приједор34.
Ма Остоја Раилић, историчар, виши кустос за историју Републике Срспке, ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука35.
Мр Јанко Врачар, музејски савјетник, ЈУ Музеј Републике Српске, Бања Лука36.
Предраг Лозо, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука37.
Славиша Стојковић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука38.
Милена Михаљевић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука39.
Никола Борковић, виши стручни сарадник, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука40.
Ма Марко Јанковић, професор историје, Бања Лука41.
Георгије Вулић, професор историје, Бања Лука42.
Данило Зец, професор историје, Бања Лука43.
Душан Гашић, професор историје, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Владе Републике Српске
