„Привредни раст ће бити 2,5 одсто, колико прогнозира и ММФ. Поздрављам одлуку што смо потписали аранжман са том финансијском институцијом, јер ће нам то обезбедити довољну ликвидност“, додаје Влаховић за РТС.
Сличног мишљења је и заменик директора сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић, који истиче да је ово рекордна година по приливу страних инвестиција које су стигле у земљу, што илуструју и подаци – за првих 10 месеци ове године имали смо готово четири милијарде евра прилива. Стопа незапослености је пала испод девет одсто.
Буџет за 2023. годину, који ће пресудно одредити економску политику у наредној години, заснован је на три стуба: повећању пензија, плата и минималне зараде, наставку издвајања за инвестиције и улагањима у енергетски сектор.
Фискални савет сматра да буџет за 2023. доноси умерена побољшања фискалне политике која су још увек у сенци огромних трошкова за покривање губитака државног енергетског сектора.
„Јавни приходи и јавни расходи (без енергетике) у највећој мери су уравнотежени, задржава се висок ниво издвајања за јавне инвестиције и наставља се са постепеним растерећењем доприноса и пореза на рад. Важна позитивна новост у буџету за 2023. је и то што се укидају неселективне исплате новца становништву“, истиче професор Павле Петровић, председник Фискалног савета.
Инфлација главни проблем
Инфлација је тренутно 15,1 одсто, а у просеку за целу 2022. годину износила је 12 одсто.
Професор Петровић напомиње да је могуће да у децембру и јануару достигне и 16 одсто и да крене да пада након марта.
Инфлација је удар на животни стандард грађана, а нарочито утиче на сиромашнији део становништва за који можда достиже и 25 одсто, јер се четвртина њиховог дохотка истопи због инфлације.
Очекује се да ће се повећањем плата и пензија очувати животни стандард грађана, истичу наши саговорници. Наглашавају и да су за већи привредни раст у 2023. неопходне реформе пословног окружења, владавина права и кочење корупције.