Ристић је потписао за Галатасарај у који је стигао из шпанске АЦБ лиге и каже да му је ова година била степеник више у кошаркашком развоју.
„Из овог угла, мислим да сам имао успешну годину. Моја жеља је била да дођем у Шпанију и заиграм у АЦБ лиги и то се остварило. Ове године сам успео да оставим добар утисак, да направим име. На лето је уследио позив селектора Светислава Пешића за припреме за Европско првенство, потом је уследио и одлазак на првенство што је круна моје досадашње каријере. Ову 2022. годину бих окарактерисао зато као веома успешну. Степеник више у кошаркашком развоју“, каже Ристић за Спутњик.
Објашњава да је ова сезона она права, те да није било лако прилагодити се на нове околности.
„Ја сам још пре него што сам дошао у Шпанију слушао како је шпански стил кошарке најбоље легао мом стилу, а и да је квалитет клубова велики, да је лига најјача у Европи. Стварно ми је стил легао. Фуенла као мој први клуб је испао као добра одскочна даска. Није лако прилагодити се. Потребно је неколико недеља и месеци чак за прилагођавање. Претходна сезона је завршена у доброј форми, помогао сам тиму да опстане у лиги“.
А сада? Ристић скоро редовно даје двоцифрен број поена, често уписује и дабл-даблове. Јасно, са таквим цифрама и утиском скренуо је пажњу на себе што је препознао Галатасарај.
„Да, да , друга сезона је већ озбиљнија улога, био први сам центар екипе, очекивало се и тренери су више очекивали., Дошао сам са Европског првенства, из репрезентације, где сам имао прилику да играм против најбољег играча на свету Николе Јокића, као и против Милутинова, једног од најбољих центара у Европи. Другу сезону сам почео са великим самопоуздањем. Те партије које сада пружам су наставак и резултат рада и труда у прошлости. Све иде како треба“, рекао је Ристић.
После Црвене звезде Ристић је играо у Астани, па у Бреши, да би прошле године стигао до Русије и Автодора из Саратова.
„Лепе ме емоције вежу за Русију! Након моје епизоде у Црвеној звезди где нисам добио праву прилику нити сам успео да се покажем у правом светлу, прихватио сам да одем неколико степеника ниже. Отишао сам у Астану која је играла руску ВТБ лигу. И годину после тога сам провео неколико месеци у Автодору. ВТБ лига је, можда је сада мало пао квалитет, али пре свих дешавања је била раме уз раме са АЦБ лигом. Стварно ми је пријало да играм тамо. Пружао сам сјајне партије. Помогло ми је да се домогнем већег нивоа. Русија ми је пријала што се тиће живота и имам да кажем све најбоље о тој земљи“, објашњава Ристић.
А, онда додаје...
„Релативно сам рано отишао из Србије, а у свакој земљи где сам играо сам се добро снашао. Осећао сам се комфорно у Русији. Људи су можда мало ближи нама, мада то је све релативно. Генерално носим позитивне утиске из Русије. Тамо сам добио велики простор и минутажу, да се вратим на жељени ниво. Та станица у каријери ми је значила да будем где сам данас“.
Европско првенство? Свакако највеће такмичење које је Ристић играо, па није ни чудо што га назива круном досадашње каријере.
„Велика ствар. Сама чињеница да сам био у том тиму који је био сачињен од врхунских играча, предвођених Николом Јокићем који је вансеријски играч. Другачији је од свих осталих, може да се научи од њега. Бити у тиму са таквом звездом и тако квалитетним особама, мени је значило, изашао сам као бољи играч. Имали смо стварно сјајну атмосферу, дружење. Сви су момци, иако су сјајни играчи, сви су ставили тим ирепрезентацију испред свог имена“.
Значи, пораз од Италије има везе искључиво са кошаркашким стварима, а не са стварима ван терена?
„Апсолутно кошаркашки пораз. Свима је било криво, нико се није надао да ће доћи тако рано, били смо одлични у групи ,а онда је дошла та утакмица. Једно лоше полувреме и једно њихово одлично полувреме где су погодили све је довољно да поништи све наше добре игре и амбиције и циљеве. Прилично болно за нас. Али, окренули смо се даље. Није било времена за жал. Услеидли су прозори који су били јако важни за будућност наше репрезентације“.
Утакмица против Турске била је посебна за Ристића, а показао је да поседује и завидан осећај у руци приликом шутирања тројки.
„Имао сам привилегију да добијем поверење селектора и доста велику улогу у том прозору. Можда ће тај прозор бити и кључни. Имао сам поверење и осећај да то треба да оправдам. Играо сам са великом мотивацијом и самопоуздањем. Када тренер верује у тебе самопоздање ти расте. Та утакмица против Турске је била сјајна, можда и најдража у каријери. Због тима, атмосфере, сјајне и лепе емоције. За мене, саиграче, навијаче“
Следе Фибини прозори, па онда, надамо се сви и Светско првенство за Орлове.
„У фебруару следи тај други прозор, доћи ће брзо, имаћемо две утакмице против Грчке и Велике Британије. Ето, математички нам је једна победа потребна. Када дође време, неће бити калкулација, ићи ћемо да победимо обе утакмице и да потврдимо одлазак на Светско првенство. То је још далеко, али када дође време бићу максимално спреман“, констатовао је Ристић и пожелео срећне празнике читаоцима Спутњика.