Ово је мишљење Зорана Миливојевића, дипломате у пензији, поводом најаве да ће после Божића у Србију доћи више изасланика кључних западних држава како би се убрзало решавање питања Косова и Метохије.
Западни атак на Србију
Међу првима који ће доћи очекују се специјални изасланици Вашингтона и Брисела, Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак, као и изасланицима Париза и Берлина, Јенс Плетнер и Емануел Бон.
Миливојевић каже да је разлог посете јасан и да им је план да се направи неки прелиминарни споразум, који би ишао у правцу коначног решења косовског питања.
„Оно би требало да ослаби позиције Србије и створи услове за пролаз Косова према међународним организацијама, међународној заједници и потврди косовске државности,“ објашњава Миливојевић.
Други циљ им је, сматра наш саговорник, да изврше притисак на државе које нису признале Косово.
„Притиском на Србију да прихвати такозвани европски план желе да ослабе аргументе пет држава ЕУ и четири чланице НАТО које нису признале Косово, како би некако и ту обезбедили пролаз за Косово,“ наводи Миливојевић.
Решење косовског питања пре украјинског
Циљ је, како наглашава, јединствен а то је да се убрза решење косовског питања пре великог расплета око Украјине.
„Тиме желе да дефинитивно овај простор уграде у евроатланску заједницу и да овај простор буде дефинитивно у интересној сфери Запада. Уосталом, о томе је недавно говорио и државни секретар Америке Ентони Блинкен, тако да ту нема ништа ново. То је стратешки план, и у тој функцији је и убрзавање решавања косовског питања,“ уверен је Миливојевић.
Намера њихове посете је у суштини покушај да се Србија натера да настави преговоре са Приштином али на бази европског плана, односно плана Шолц-Макрон како би се цео процес убрзао. Маневарски простор Србије, додаје он, јесте њен принципијелан став да не признаје Косово.
„Чињеница је да се Косово не може решити без Србије и не може силом. То је наш маневарски простор и апсолутни основ приступа Србије томе у сваком погледу је међународно право и Резолуција 12 44 УН СБ, као и чињеница да сваки евентуални покушај решавања овог питања на силу доводи у питање мир и стабилност на овим просторима,“ упозорава саговорник Спутњика.
Може дискусија али не и прихватање европског плана
Србија неће да призна Косово, напомиње Миливојевић, а пристаје на дијалог и разговор о европском плану, али само ако он подразумева компромис.
Медији пишу да се емисарима Запада жури јер се ближи годишњица почетка специјалне војне операције у Украјини, 24. фебруар, која је у неформалним дипломатским круговима постављена као рок када би Београд и Приштина требало бар да се договоре око скица будућег споразума о нормализацији односа.
Тај документ званични Београд сматра неприхватљивим јер у својој сржи има признавање лажне државе, односно тражи се да Србија не блокира пријем Приштине у Уједињене нације. Поред америчко-европске четворке, није искључено да у наредном периоду у Београд дође још један изасланик земаља Квинте, јер и Велика Британија такође има изасланика за Западни Балкан Стјуарта Пича.
Своје изасланике за регион имају и Словенија и Грчка, а изасланик Владе Немачке је и Емануел Зарацин.