На односима између Немачке, као једног од оснивача ЕУ и Пољске, као државе која је чланица „европске породице“ постала релативно скоро, може се видети како се преламају односи између старих и нових чланица и на који начин се старе чланице односе према новима.
Не тако ретко, ти су односи пуни тензија, а често су оптерећени и траумама из прошлости. Отуда и недавно одбијени пољски захтев за исплатом ратних репарација треба посматрати у светлу свеукупних односа између Берлина и Варшаве, који су већ годинама по одређеним питањима затегнути.
Реакција на однос према новим чланицама Уније
Стручњак за Немачку из Института за политичке студије др Душан Достанић одбијање захтеве Варшаве за исплатом ратних репарација из Другог светског рата посматра у кључу пољских реакција на, како каже, патерналистичку политику Берлина према новим чланицама Уније, које се осећају неравноправно према старим чланицама.
„Пољска је била стално на мети критика у Немачкој, поготово конзервативна влада странке „Право и правда“, где су Немци Пољацима замерали неке ствари у унутрашњој политици, на пример, питања права на абортус или истополних заједница. Немачка је покушавала да води моралистичку политику – поставили су се као неко ко другима може да дели лекције“, објашњава Достанић.
Пољска је, пак, на тако постављену моралистичку политику реаговала захтевом за ратним репарацијама.
„Из Немачке и из Брисела се новијим чланицама Уније, поготово када Мађарска, Чешка или Пољска имају проблеме са политиком ЕУ, долазе критике да су те чланице профитирале од прикључења ЕУ, да Немачка или Француска њих финансирају. Када се на тај начин поставе ствари, није неочекивано да Пољска тада захтева да се врате стари дугови да би имали чист рачун“, констатује Достанић.
Моралистичка политика као последица комплекса
Ова моралистичка политика произилази из комплекса који је Други светски рат произвео код немачких генерација рођених после њега, чак и код данашњих. За Немце је тај рат велика траума, објашњава наш саговорник.
„Постоји пуно група у Немачкој, које, не само да су се дистанцирале од наслеђа националсоцијализма, него су се дистанцирале и од своје нације и комплетне немачке прошлости. На левици постоје групе које подржавају пољске захтеве и који кажу да Немачка има моралну обавезу да Пољској исплати ратну одштету. Са друге стране, постоје групе које указују да је Други светски рат био давно, да су се ствари измениле и да данашње генерације немају ништа са тим наслеђем и да ту ствар треба оставити у прошлости“, наводи Достанић.
Како он каже, Немци имају потребу да показују да су се променили, да су неки други Немци и да треба да помогну другим народима да се промене, да одустану од национализма и утопе се у апстрактно европско грађанство.
Пољска неће одустати од захтева
Прошлог месеца, влада у Варшави изнела је процену да Немачка на име ратних репарација Пољској дугује 6,2 хиљада милијарди злота, односно 1,29 хиљада милијарди евра. Како је навео лидер владајуће странке „Право и правда“ Јарослав Качински, до суме се дошло „конзервативним“ методом, а Пољска би могла да тражи и више.
Према Достанићевим речима, Пољска је питању висине ратне одштете која јој Немачка дугује, пришла озбиљно. Ангажовани су научници разних профила, који су годинама радили на процени ратних разарања која је Пољској нанета током рата.
Подсећања ради, Варшава је, приликом гушења Варшавског устанка августа 1944. по Хитлеровом наређењу спаљена до темеља, а током целог трајања немачке окупације од септембра 1939. за Пољску су важиле ужасне репресивне мере које је спроводила нацистичка управа.
Пољска је, непосредно након рата, примала ратне репарације од тадашње Источне (социјалистичке) Немачке, али је 1953. у светлу „пролетерске солидарности“ одустала од даље наплате.
Наш саговорник, како каже, не очекује да ће се питање немачких репарација Пољској решити на једноставан начин, поготово сада, када у Берлину столује „семафор коалиција“ под председништвом Олафа Шолца, која планира да води моралистичку политику, занемарујући националне интересе своје државе.
Варшава је зато и послала захтев Уједињеним нацијама да посредује у спору. Не треба очекивати да ће УН решити немачко-пољски спор каже Достанић.
„Али, то јесте притисак са пољске стране на Немачку и јасан сигнал да се од те ствари у Пољској неће одустати; да Пољаци захтевају, не само репарације, него се надају промени немачког курса према Пољској“, тврди он.