Управо се то догодило у 13. рунди АБА лиге.
А, некада се то није баш често дешавало.
Када погледате резултате, рекли бисте да читате резултат ноћних утакмица преко баре.
Студентски центар убацио је Игокеи 104 поена, Будућност Борцу 108 усред Чачка, Партизан Задру 114, Морнар ФМП-у 102, а ФМП Морнару усред Бара 113.
Ни ту није крај, него је Задар Партизану за полувреме дао 49 и то у Арени, а Цедевита Меги у гостима 96 поена, а Цибона МЗТ-у 87.
Утакмице трају 40 минута, а резултати су, по броју датих поена, скоро на нивоу НБА. С обзиром на то да квалитет кошарке није баш толико скочио, онда је закључак да се одбране играју на прилично слабом нивоу. Игра се, у већини случајева, на кош више.
А научили смо од седих глава и чувених тренера да напад доноси победе, а одбране трофеје.
Овакви резултати доводе и до великих индивидуалних учинака, па је тако Фрејзер из ФМП-а дао 45, а Расел из Морнара 32 поена. И такви учинци се све чешће дешавају. И све се више говори о томе ко је колико дао поена, а не која је екипа победила.
Звучи познато?
Чему све ово води? Каква се кошарка игра и форсира? У ком смеру плови абалигашки брод, али и онај евролигашки? Генерално европска кошарка?
Бројке све показују, нека дубља анализа није потребна. Све је јасно.