„Финска није поставила никакве предуслове приликом аплицирања за чланство (у НАТО), јер није хтела да сужава обим својих активности. Али јасно је да неће бити нуклеарног оружја на финском тлу ни након што чланство буде завршено“, рекао је Хависто на семинару о спољној и безбедносној политици у Селени, преноси портал „Иле“.
Хависто је потврдио визију политичког руководства земље да ће Финска и Шведска ући у НАТО истовремено.
„Финска и Шведска чине јединствену одбрамбену стратешку структуру. Истовремена најава Финске и Шведске о ступању у НАТО није само гест пристојности, већ питање јачања одбрамбених способности обеју земаља“, рекао је министар.
Он је додао да ће кључни спољнополитички партнер Финске остати Европска унија, а основа сарадње је реализација људских права.
Са своје стране, шведски премијер Улф Кристерсон је на семинару изјавио да Турска одуговлачи са пристанком на чланство Шведске и Финске у НАТО-у и да тражи разне уступке.
„Они (Турска) су тражили ствари које ми не можемо и нећемо да учинимо“, рекао је Кристерсон и додао да је уверен да ће Турска одобрити чланство Шведске у НАТО-и.
Земље НАТО-а потписале су протоколе за приступање Финске и Шведске Северноатлантском савету 5. јула 2022. године. Земље ће се придружити Алијанси чим све државе-чланице НАТО-а ратификују приступне протоколе. Од 30 земаља НАТО-а, Турска и Мађарска нису ратификовале чланство Шведске и Финске у Алијанси.
Турска је блокирала процес придруживања две земље НАТО-у, захтевајући да прогласе курдске организације за терористичке, као и да изруче лица оптужена за тероризам и укину забрану испоруке оружја Анкари.
Министарство спољних послова Русије критиковало је планове Финске и Шведске да уђу у НАТО, сматрајући да на тај начин безбедност ових земаља неће бити осигурана.