„Рекао бих да се не треба плашити да ће нестати нафте у свету, ње има не само за наше доба, већ и за век наших унука и праунука. Међутим, како кажу, камено доба се није завршило јер је понестало камења. Постоји велика вероватноћа да ће човечанство научити да синтетише петрохемијске производе из ваздуха, а онда нам нафта неће бити ни потребна. То је питање будуће технологије“, рекао је руски експерт.
Он је навео да се сада нафта добија са дубине 3-3,5 километра. Међутим, пре 40 година се нафта добијала на дубини 1,5 километра и сматрало се да су залихе недоступне на већим дубинама.
„Раније, пре 100 година, у граду Баку су нафту извлачили кантама, односно, копао се бунар тамо где се налазила нафта, а не вода. Што се тиче количине нафте у свету, по мом мишљењу, тешко је проценити. Зависи и од тога коју ћемо технологију имати, колико брзо и ефикасно ћемо научити да извлачиму нафту са великих дубина“, додао је Каленков.
Као пример је навео нафту из Баженовских шкриљаца, који се налазе у геолошки слоју у западносибирском басену. То су количине нафте до којих се тешко долази и чији су обими око 300 милијарди тона. Тренутно је производња нафте на таквим налазиштима нерентабилна, међутим, према речима стручњака, за 10-15 година са новим технологијама или новим ценама нафте може бити веома исплатива.
„Постоји вероватноћа да у будућности нећемо добијати сву пластику и хемију из нафте, већ из цветова маслачка или помоћу пражњења фантастичних технологија. Наравно, то се неће догодити у блиској будућности, тако да ће нафта и гас чинити основу светске енергетике. И Русија има одличну перспективу, без обзира на то шта говоре западни партнери на тему обновљивих извора енергије“, закључио је руски експерт.