Након деценија неутралности, Финска и Шведска су средином маја прошле године званично поднеле захтев за улазак у НАТО, објаснивши то забринутошћу за безбедност због руског рата против Украјине.
Турска условљава улазак у НАТО
Већ тада је било јасно да то неће ићи глатко јер је Турска то условила захтевом да Шведска више не буде уточиште курдским терористима и члановима покрета такозваних гулениста, окривљених за неуспели државни удар у Турској 2016. године. Тражили су и изручење појединих.
Шведски премијер Улф Кристенсен је, међутим, ових дана изјавио да држава мора поштује закон о депортацији, односно, судски процес у који шведска влада не може да се меша и испуни такве захтеве Турске. Чак је и најновије истраживањe јавног мњења у Шведској показалo да грађани те земље нису за то да се Турској да превише уступака, па је 79 одсто испитаника рекло да жели да Шведска остане при владавини права, чак и ако би то одложило њен улазак у НАТО.
Иако Финска није суочена са проблемима уласка у НАТО, министар спољних послова те земље Пека Хависто је поручио да она није у толикој журби да се придружи НАТО-у да не може да сачека да и Шведска добије зелено светло.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг са захтевима Шведске и Финске за чланство у Алијанси
© AP Photo / JOHANNA GERON
Уцењени
Коментаришући најновија колебања Шведске и Финске, професор на Војној академији у Београду, др Ковач за Спутњик каже да су две земље практично уцењене да уђу у НАТО.
„И једна и друга држава су ипак одлучиле да уђу у НАТО, али не постоји сагласност унутар њихових политичких елита, а нити јавног мњења да се ту распоређују ракете средњег и кратког домета, или офанзивни системи који би њихову територију учинили непосредним метама за Руску Федерацију. Мислим да и једна и друга држава и Шведска, а и Финска нису приступиле овом чину на основу своје добре воље или процене да ће им то повећати безбедсност. Оне су уцењене, односно њихова политичка елита је уцењена на неки начин, пре свега од стране САД и Велике Британије да уђу у НАТО пакт“, нема дилему наш саговорник.
Он сматра да ћемо у времену пред нама присуствовати њиховом настојању да се што је могуће више одупру инсталацијама америчких борбених система на својој територији. Ипак сматра да је њихово приступање НАТО-у готова ствар и да је само питање времена када ће Америка поново наћи решење, да ли после избора у Турској или у току самих избора да се она не супротставља учлањењу једне и друге државе у НАТО.
Редефинисање НАТО-а
Ковач је мишљења да ће после смиривања кризе у Украјини Руска Федерација инсистирати на добијању гаранција да остатак Украјине, односно та нова Украјина не буде ни у каквим околностима члан НАТО пакта, односно да ће остати војно неутрална држава.
То би по његовој оцени довело до редефинисања унутрашњих односа, односно до реформе у самом НАТО-у. Русија ће, уверен је он, тражити да део инсталација и ракета у државама примљеним у чланство НАТО-а после 1997. године које се налазе на првој линији према Руској Федерацији, буде повучен са тих територија.
На питање откуд задршка Финске која је јасно поручила да неће у НАТО док му не приступи и Шведска, Ковач каже да је њихов пријем део истог пакета.
Турска условљава улазак Шведске у НАТО изручењем гулениста одговорних за државни удар 2016. године
© AFP 2023 / BENOIT DOPPAGNE / BELGA
„И једна и друга су и најавиле после унутрашњих консултација са Америком и водећим земљама НАТО-а, а у светлу укарјинске кризе, да практично одлажу ту одлуку да би себи дали даха. Мисле да ће имати мање проблема и са Руском Федерацијом и на међународном плану када би се то десило у пакету“, каже наш саговорник.
Финска неће сама
Поготово то важи за Финску која са Русијом дели границу дугу 1300 километара, која не би да буде примљена у НАТО пре Шведске. Тим пре што је руска војна операција у Украјини између осталог и производ јасног украјинског искакања из оквира политичке и војне неутралности, што је значило НАТО трупе надомак Русије на шта Русија без јасних безбедносних гаранција није могла да пристане.
Ковач сматра да уколико Турска са Ердоганом остане доследна у ставу да не дозволи улазак Шведске у НАТО ако не испуни све њене захтеве, онда не треба очекивати ни да Финска сама постане чланица НАТО.
„Мислим да неће то учинити ни Финска све док се не реши проблем око Шведске. Али верујем да Америка има стратегију како да приволи и саму Турску у ово време њене предизборне кризе да она у потпуности не инсистира на спречавању уласка Шведске и Финске у НАТО. Првенствено Шведске“, закључио је саговорник Спутњика.