Неизоставан материјал за Римљане био је облик бетона који су развили, а који је познат по изузетној издржљивости и дуговечности, иако су његов тачан састав и својства остали мистерија. Нова научна студија, објављена у часопису „Сајенс директ“, иде према решавању ове загонетке, а научници кажу да би могла да отвори пут модерној употреби реплике овог древног чуда.
Римски бетон уведен је у трећем веку пре нове ере, што се показало револуционарним за грађевинарство. Носио је и назив opus caementicium и његова три основна састојка били су креч, вулкански пепео и вода.
Захваљујући њему, Римљани су градили храмове, мостове, аквадукте, јавна купатила и друге велике грађевине каквих није било до тада.
Римски бетон био је важан и за изградњу лука и лукобрана, јер је могао да се стврдне под водом.
Многе од тих римских грађевина издржале су по две хиљаде година без већих оштећења, док је век модерних бетонских конструкција много краћи.
Научници су због тога проучавали својства римског бетона, конкретно са зидова древног града Привернума, који се налази јужно од Рима. Они су дешифровали неочекиван начин производње бетона који му је дао својства „самолечења“, у ком се пукотине и поре хемијски поправљају.
„Нови резултати показују да би у основи „самолечења“ и дуговечности бетона из древног Рима могао да буде начин на који су Римљани мешали своје сировине, тачније како су користили креч, кључну компоненту мешавине уз вулкански пепео“, рекао је Адмир Машић, професор грађевинарства са Масачусетског института за технологију (МИТ), који је водио истраживање.
Он је рекао да је то важан корак у побољшавању трајности модерних бетона.
„Успели смо са великим успехом да преведемо неке карактеристике староримског бетона које се могу повезати са „самолечењем“ у модерне бетоне“, додао је он.
Машић је објаснио како је функционисало „самолечење“ код римског бетона.
„Када бетон пукне, вода или влага уђу и пукотина се прошири по целој структури. Комади креча отапају се с инфилтрацијом воде и дају јоне калцијума који се рекристализују и поправљају пукотине. Додатно, јони калцијума могу да реагују с вулканским састојцима како би ојачали структуру“, рекао је Машић.
Римски Пантеон, који потиче из другог века нове ере, кружна је бетонска грађевина обложена опеком, с највећом и најстаријом куполом од неармираног бетона на свету. Масивни римски Колосеум, који датира из првог века нове ере, такође би био немогућ без бетона.