Одлуком Владе Србије, од ове године укинута је царина на увоз товних прасади до 50 килограма, а такође и прелевман од 8,7 динара по килограму прасади за тов и говеда. Реч је о такси која се плаћала при увозу којом је надокнађивана разлика између ниже цене увезене робе и више цене домаћег производа.
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић сматра да ће та мера, због које ће држава бити на губитку од око милијарду динара, помоћи унапређењу сточног фонда у Србији.
Нема напретка од увоза прасади
Простран је, међутим уверен да овакво решење не може на зелену грану да врати сточарство, нарочито говедарство и свињарство, које већ деценијама тоне. Последњих 30 година сточарство Србије, како истиче, опада по стопи од 1,5 до 2,0 одсто годишње. Са производњом од 4,6 милиона свиња пали смо на око два милиона.
„Ослобађањем од царина и прелевмана на увоз прасади за тов ни случајно се не унапређује домаће сточарство. Ова мера је пре свега изнуђена од стране кланичне индустрије, од стране трговаца и највише ће они од тога имати користи“, каже наш саговорник.
Очигледно је, додаје он, да кланична индустрија нема довољно сировина за рад својих капацитета, јер произвођачи већ неко време одустају од производње која им је постала неисплатива.
Без подстицаја државе тов свиња при високим ценама сточне хране и енергије се не исплати па многи одустају од производње
CC0 / Pixabay /
Неисплатив тов
Висока цена сточне хране, у коју улази висока цена кукуруза, сојине сачме, витамина, је основни разлог који наше сточаре одбија јер та цена, уз вишу цену енергената, продукује јако високу цену меса коју потрошач не може да плати, каже наш саговорник. Велики број произвођача је управо бежећи од високе цене коштања сточне хране продавао прасад када би достигли 20-25 килограма и када с,е што би рекао народ, одбијају од сисе. Напросто, нису видели рачуницу да улазе у тов.
Он нема дилему ни да нижа цена увезене прасади за тов неће утицати на цену примарног производа, односно да крајњи потрошач од тога неће имати вајде, јер неће значити јефтиније месо у трговинама.
Увоз никад не решава проблем
„Увозом ви никада не решавате дугорочан проблем у сточарској производњи. Ми се већ неколико година због кризе у сточарству бавимо пре свега увозом, а најмање подстицајима. Нама је свињско месо било прва ставка укупног увоза пољопривреде пре две-три године. Увоз је био око 76 милиона долара. Мислим да се Милош Обреновић 'преврће у гробу' који је извозио свиње у Аустрију још у 19. Веку“, критичан је наш познати агроекономиста.
Пошто смо уништили све добро развијене репроцентре, како у говедарству, тако и у свињарству, захваљујући којима нисмо зависили од увоза, сада је, каже, комплексно и компликовано удахнути нови живот сточарству у Србији.
„Сточарство тражи дуг временски период за обнову. То је и биолошки дуг период и то мора да буде један добро осмишљен програм уз огромне субвенције државе која ће то морати да подстиче. Нама је сточарство и до 2.000. године било 92 посто у приватним, сеоским оборима. И данас је специфичност српске пољопривреде мали и средњи фармер. Ви њега морате да идентификујете, да га имате у виду, не само као малог него као развојног елемента у развоју сточарства“, указује Простран.
Нема подршке за мале којих је највише
Он напомиње да је држава и до сада давала субвенције али само ако фармер има прописани минимум грла стоке, што је искључивало мале произвођаче којих је највећи број.
Увозом се не може решити дугорочан проблем у сточарској производњи
© Tanjug / Оксана Тоскић
Великим произвођачима, попут Матијевића и Костића, држава у том смислу и није потребна, она управо мора да препозна те мале и средње где постоји потенцијал и има услова за производњу, јасан је Простран. Он тако напомиње да у ЕУ данас имају посебне мере којима управо подржавају младе и мале фармере, а да су недавно донели и додатне.
„Морате да имате домаћу стратегију, јер Србија је земља кукуруза, међу 10 највећих произвођача кукуруза на свету, а вама је кукуруз основ развоја пре свега свињарства и живинарства. То је трагедија што смо земља кукуруза, а сточарство нам је потпуно пропало“, критичан је наш саговорник.
Уз сировину, имамо, каже он, људе који знају то да раде, само је битно успоставити систем, један пословни ланац међусобног поверења између произвођача, трговаца, кланичара, државе.
Давно упаљене црвене лампице
Он подсећа да ће попис пољопривреде од јуна до половине септембра ове године дати прецизну слику стања, мада је, како истиче, на попису 2012. Већ виђено да је оно тешко.
Простран је радио рецензију шест студија које су рађене после тог пописа. Посебна се односила на сточарство и све лампице су још тада гореле црвено, сликовито је приметио наш саговорник.