Зашто се ситним сточарима у Србији не исплати да тове свиње
© Sputnik / Дмитриј Коробејников
/ Пратите нас
Цена сточне хране повећава се на сваких четири до пет дана. То значи да уколико би и остала данашња цена, на крају това од четири месеца, одгајивач би имао минус од 4.000 динара по једној свињи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Овако Чаба Микушка, председник Удружења одгајивача свиња из Бачке Тополе, објашњава ситуацију са сталним, готово свакодневним растом цена сточне хране. Ситуација је тешка за све сточаре, али се чини да она посебно погађа одгајиваче свиња на северу Војводине.
„Немамо објашњење због чега откупне цене свиња на северу Бачке мирују. У околини Новог Сада или у Мачви, ситуација већ није таква, тамо расте откупна цена живе ваге“, каже Микушка, за „Политику“.
Он изводи рачуницу која показује нерентабилност садашњег това свиња: цена прасади по килограму живе ваге у региону кошта између 280 до 320 динара. Како би порастао до товљеника одговарајућег за кланичну индустрију у наредних 120 дана прасе ће појести нешто преко 350 килограма хране, која кошта између 50 и 70 динара по килограму. Товљеник од 100 килограма откупљује се по цени од 170 динара живе ваге, што значи да ће сточару бити исплаћено 17.000 динара за посао узгоја у који је, уколико се рачунају само средње вредности, уложио више од 21.000 динара.
„Мени сточари код којих сам пре одлазио кажу да прекидају са товом, јер би настављање значило да морају да узму од своје породице“, каже Микушка за „Политику”.
Укљештени између скупе сточне хране и ниске откупне цене у региону, сточари своје товљенике нуде и откупљивачима са других терена, међутим, ту зарада ипак одлази у руке препродаваца.
Чаба Микушка због свог посла обилази регион у радијусу од 80 километара на северу Војводине и каже да је све мање домаћинстава у којима у оборима још има свиња.
„Према мојој процени око 70 одсто малих произвођача одустало је од узгоја јер не могу да издрже. Ситуацију на терену посматрам кроз број крмача у домаћинствима и ту нема пада. Међутим, променила се структура, док су до сада од недељно 40 интервенција које сам имао, 35 биле у малим газдинствима, сада их је свега пет“, каже он.
Према његовим речима, више од 70 одсто узгоја свиња је сада у рукама великих комбината и фарми који захваљујући великом броју товљеника могу да издрже ове ценовне разлике.
„Велики део тих фарми су у ствари у власништву кланичара. Све велике кланице данас имају своје фарме свиња, које са великом производњом имају и мање трошкове по једном товљенику. Може се рећи да њима ова ситуација и погодује. Свињско месо се у трговинама продаје по цени од око 700 динара по килограму, за шта уопште нема оправдања, јер је то превелики ценовни распон у односу на 170 динара откупне цене по килограму живе ваге. При том, кланичарима је и дозвољен увоз свињског меса које је за трећину јефтиније од нашег“, наводи Микушка.
Представник одгајивача свиња са севера Бачке каже да садашња ситуација и у сточарству, и у ратарству не погодује малим произвођачима, односно свима који имају мање од 10 хектара земље за обраду, или мање од 50 свиња у обору.
„Ситуација је посебно неизвесна и због тога што се може очекивати да ће цена сточне хране наставити да расте. Висина рода који очекујемо је под знаком питања, не само због најављеног сушног периода већ и због тога што је прошле јесени због високих цена вештачког ђубрива, мало улагано у припрему земљишта, у прихрану и заштиту индустријских култура“, закључује Микушка.
