Стручњаци указују да прерађени прехрамбени производи користе нашу биологију како би нас терали да узимамо више хране.
„Ми не схватамо да ово заиста убија људе једнако попут алкохола и дувана. Претерана конзумација прерађених прехрамбених производа доводи до смрти, али то може да се спречи“, изјавила је Ешли Герхарт, ванредни професор психологије на Универзитету у Мичигену и члан истраживачког тима који је у марту 2022. године изнео најновије процене о распрострањености зависности од хране.
Шта храна чини нашем мозгу?
Храна на наш мозак утиче на много сложених начина, а један посебно важан је ослобађање допамина. Као и, на пример, лекови који изазивају зависност, конзумирањем хране ослобађа се допамин који повећава задовољство. Што се више допамина ослободи, већа је вероватноћа да ћемо то понашање поновити.
Када једемо масти и шећер, сензори у устима шаљу поруку да се допамин ослободио у стријатуму, делу мозга који је повезан са кретањем и награђујућим понашањем. Али тај орални сензорни процес је само део приче, навела је Александра Дифеличеантонијо, доцент на Институту за биомедицинска истраживања Фралин у Вирџинији. Постоји и секундарни сензор у цревима који региструје масноћу и шећер, сигнализирајући мозгу да ослободи допамин у истом региону.
Храна богата мастима и шећером може да повећа допамин у стријатуму за чак 200 одсто изнад нормалних нивоа —слично ономе што се примећује код никотина и алкохола.
Конкретно, једна студија је показала да шећер повећава ниво допамина за 135 до 140 процената, а друга студија је показала да их је масноћа повећала за 160 процената, иако је потребно више времена да се активира.
Како се променила храна коју једемо?
Што је више сазнања о томе како храна утиче на људски мозак, више је и производа направљених тако да нам буду неодољиви. Наша тела су преплављена храном која има веће концентрације одређених хранљивих материја, попут масти и шећера, и више комбинација хранљивих материја него икада раније. Они су комбиновани са сензорним својствима — попут пријатно глатког и баршунастог сладоледа — који чине јело пријатнијим него икад.
Људи су некада правили храну од целих намирница: на пример, коре за питу су се правиле од брашна и путера. Насупрот томе, индустријски обрађена храна се састоји од супстанци екстрахованих из хране, попут скроба и хидрогенизованих масти. Адитиви као што су вештачке ароме, емулгатори и стабилизатори (који чувају структуру или текстуру хране) чине храну привлачнијом — али, како се испоставља, на нашу штету.
Стручњаци сматрају да треба да правимо разлику између високо прерађене хране и оне направљене на традиционалне начине. Свесност тих разлика је први корак у избегавању дугачке листе здравствених проблема повезаних са исхраном.
Што брже нешто утиче на ваш мозак, то ћете од те супстанце бити зависнији, указују стручњаци. Многе прерађене намирнице су у суштини унапред сварене како би се максимизирала брзина ослобађања допамина.
Коначно, било би немогуће извући друштвене и психолошке силе из једначине. Прерађена храна је генерацијама доступна, приступачна и агресивно рекламирана. Та савршена олуја створила је генерације људи који знају да прерађена храна није здрава, али их и даље конзумирају, преноси „Национална географија“.