https://sputnikportal.rs/20221203/naucnici-na-tragu-kljuca-besmrtnosti-1147280473.html
Научници на трагу кључа бесмртности
Научници на трагу кључа бесмртности
Sputnik Србија
Концепт вечног живота одувек је привлачио људе, а чини се да га је у дословном смислу успела остварити једна врста медузе. Научници су недавно истражили геном... 03.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-03T21:19+0100
2022-12-03T21:19+0100
2022-12-03T21:19+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112276/66/1122766601_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_9fdf5a5870193930c85a62179d20c2b8.jpg
Научници одавно спекулишу о могућности успоравања старења, а неки од њих сматрају да теоретски не постоји препрека бесконачном продужењу људског живота. Заустављање старења омогућило би људима биолошку бесмртност, иако не и потпуни имунитет на смрт од болести или физичких повреда.Биолошку бесмртност, како изгледа, већ поседују најмање два мала бескичмењака меког тела који живе у води. Један од њих је хидра која своју бесмртност постиже захваљујући грађи од матичних ћелија које се непрестано регенеришу. Други је већ споменута бесмртна медуза мања од људског нокта позната под научним називом Turritopsis dohrnii.Она свој живот започиње као сићушна, слободно плутајућа ларва позната као жарњак. Из те ларве настаје колонија полипа причвршћена за морско дно, а затим из полипа 'пупе' медузе које слободно пливају у мору. Сви полипи и медузе који настају из једног жарњака генетски су идентични клонови. Ако је медуза изложена спољном стресу или физичком нападу, ако нема довољно хране или је болесна и стара, може да се врати у претходни стадијум, стварајући нову генетски идентичну колонију полипа. А тај процес понавља се бесконачно.Научници су деценијама покушавали да проникну у тајне бесмртне медузе, а чини се да је тим шпанских научника дошао корак ближе решавању те мистерије. У истраживању објављеном у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (ПНАС), научници са Универзитета у Овиједу утврдили су да бесмртна медуза има двоструко више копија гена повезаних с поправком ДНК од свог сродног — али смртног — рођака, гримизне медузе познате као Turritopsis rubra.Они су идентификовали варијанте гена медузе повезане с репликацијом, поправком ДНК, одржавањем теломера, процесима оксидације, матичним ћелијама и међућелијском комуникацијом. Утврдили су да је за бесмртност медузе кључан поправак и одржавање теломера, делова ДНК који штите крајеве хромозома за време репродукције и који се током живота „троше“ и скраћују. То међутим није случај с теломерима бесмртне медузе – њени теломери и након небројених циклуса размножавања остају нетакнути.Засад нису сасвим јасне појединости процеса захваљујући ком Turritopsis dohrnii успева да одржи своје теломере вечно младима, али откриће шпанских научника о двоструко већем броју копија гена за поправак ДНК приближава нас одговору на то питање. Научници се надају да би боље разумевање механизма одржавања теломера могло на крају да доведе до развоја лекова за тренутно неизлечиве болести повезане са старењем, попут Паркинсонове и Алцхајмерове. Можда нам у догледно време откриће тајне бесмртне медузе неће омогућити вечни живот, али би нам барем могло осигурати достојанствену старост.
https://sputnikportal.rs/20210901/da-li-su-besmrtne-meduze-zaista-besmrtne-1129438820.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112276/66/1122766601_106:0:1813:1280_1920x0_80_0_0_ec6444cca14684f3b83cd9550a1742c8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
наука и технологија, живи свет и генетика, магазин
Научници на трагу кључа бесмртности
Концепт вечног живота одувек је привлачио људе, а чини се да га је у дословном смислу успела остварити једна врста медузе. Научници су недавно истражили геном те сићушне морске животиње како би открили њену тајну. Пронашли су гене који бесмртну медузу чине – бесмртном.
Научници одавно спекулишу о могућности успоравања старења, а неки од њих сматрају да теоретски не постоји препрека бесконачном продужењу људског живота. Заустављање старења омогућило би људима биолошку бесмртност, иако не и потпуни имунитет на смрт од болести или физичких повреда.
Биолошку бесмртност, како изгледа, већ поседују најмање два мала бескичмењака меког тела који живе у води. Један од њих је хидра која своју бесмртност постиже захваљујући грађи од матичних ћелија које се непрестано регенеришу. Други је већ споменута бесмртна медуза мања од људског нокта позната под научним називом Turritopsis dohrnii.
Она свој живот започиње као сићушна, слободно плутајућа ларва позната као жарњак. Из те ларве настаје колонија полипа причвршћена за морско дно, а затим из полипа 'пупе' медузе које слободно пливају у мору. Сви полипи и медузе који настају из једног жарњака генетски су идентични клонови. Ако је медуза изложена спољном стресу или физичком нападу, ако нема довољно хране или је болесна и стара, може да се врати у претходни стадијум, стварајући нову генетски идентичну колонију полипа. А тај процес понавља се бесконачно.
Научници су деценијама покушавали да проникну у тајне бесмртне медузе, а чини се да је тим шпанских научника дошао корак ближе решавању те мистерије. У истраживању објављеном
у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (ПНАС), научници са Универзитета у Овиједу утврдили су да бесмртна медуза има двоструко више копија гена повезаних с поправком ДНК од свог сродног — али смртног — рођака, гримизне медузе познате као
Turritopsis rubra.
„Иако старење утиче на већину живих организама, медуза Turritopsis dohrnii једина је врста која може да се више пута подмлади након полне репродукције, постајући биолошки бесмртна“, написали су аутори истраживања.
Они су идентификовали варијанте гена медузе повезане с репликацијом, поправком ДНК, одржавањем теломера, процесима оксидације, матичним ћелијама и међућелијском комуникацијом. Утврдили су да је за бесмртност медузе кључан поправак и одржавање теломера, делова ДНК који штите крајеве хромозома за време репродукције и који се током живота „троше“ и скраћују. То међутим није случај с теломерима бесмртне медузе – њени теломери и након небројених циклуса размножавања остају нетакнути.
Засад нису сасвим јасне појединости процеса захваљујући ком Turritopsis dohrnii успева да одржи своје теломере вечно младима, али откриће шпанских научника о двоструко већем броју копија гена за поправак ДНК приближава нас одговору на то питање. Научници се надају да би боље разумевање механизма одржавања теломера могло на крају да доведе до развоја лекова за тренутно неизлечиве болести повезане са старењем, попут Паркинсонове и Алцхајмерове. Можда нам у догледно време откриће тајне бесмртне медузе неће омогућити вечни живот, али би нам барем могло осигурати достојанствену старост.