КУЛТУРА

Победнички роман Горана Петровића: Папир са ког хучи историја

У књизи „Папир са воденим знаком“ Горана Петровића препознају се теме попут проблематизовања положаја уметника и стварања у сложеном друштвеном контексту, однос популарне културе и високе уметности, као и апсурд и лицемерје епохалних политичких кретања, део је образложења жирија за доделу награде „Београдски победник“ Горану Петровићу.
Sputnik
Већином гласова чланова жирија дело једног од најнаграђиванијих писаца наше савремене књижевности нашло се испред дела „Властелинства“ Бојана Васића, „Видиш ли да те не видим“ Емира Кустурице, „Мир и мир“ Мирјане Новаковић и „Теферича на Славији“ Сање Савић Милосављевић.

Бурлеска и бокачовска ласцивност

„Папир са воденим знаком“ издвојио се својим поетичким и стилским особеностима, додаје жири у образложењу. Одлучивши да радњу романа смести у рани нови век, ренесансу, аутор је, надовезујући се на своја приповедачка опредељења, успео да активира жанровске и смисаоне обрасце који су били заступљени управо у овој уметничкој епохи – гротеска, бурлеска, парабола као и бокачовска ласцивност.
Иако смештена у доба ренесансе, прича овог романа може се читати и као алегорија и дијалог са нашим временом.
Проглашење добитника награде "Београдски победник" у Библиотеци града Београда
Један од чланова жирија, професор др Петар Пјановић, говорећи о прошлогодишњој књижевној продукцији, каже за Спутњик да је и по броју наслова, тематици, жанровским особеностима објављених романа, али и њиховој вредности, задовољен ниво какав смо имали у претходних неколико деценија.

Писци од угледа и млади аутори

„Роман и даље остаје водећи жанр што се потврђује како објављеним књигама писаца од великог угледа, тако и појавом неких младих људи, имена која обећавају да ће у наредних пет, десет година тај дар и списатељска вештина доћи од још већег утицаја“.
Професор Пјановић додаје да се и у најширем избору за „Београдског победника“ нашло неколико имена која су скренула пажњу.

„Ту је пре свега добитник Горан Петровић који се након читавог низа година поново вратио жанру романа, делта формом која наговештава да је овај посао тек отворен и да ћемо у наредним годинама и деценијама видети како је приведен крају. Ту је и Емир Кустурица који је написао једну културолошки веома значајну књигу која има елементе романа, мада ми се чини да је то више – како би рекао Михиз – аутобиографија о другима, пре свега Хандкеовој али и неким другим важним личностима из европске и светске културе.“

Издвојило се, каже наш саговорник, и дело писца који се није нашао на списку пет из најужег избора – Боре Ћосића.
Бора Ћосић се појављује са романом који је на трагу једне наизглед сентименталне прустовске приче, мада је она у неком другом слоју на леп иронијски начин оспорена. Реч је о породичној причи коју Бора Ћосић прича више од педесет година.“
Горан Петровић
Говорећи о млађим ауторима, Пјановић истиче Бојана Васића, песника по вокацији, чија је прва романескна књига потврдила изузетан приповедачки дар ушавши у дијалог са кишовском прозом, пре свега са Кишовим „Раним јадима“.

И „Мир и мир“ и „Мук“

„Међу књигама које нису ушле у најужи избор ваља поменути књигу Горана Милашиновића „Мук“, роман сјајне приповедачке енергије и изузетних ликова. Реч је о писцу који жестоко делује из другог плана. Његов „Мук“ је по мом мишљењу један од најцеловитијих па и понајбољих романа у прошлогодишњој продукцији.“
На питање да ли се и колико узбуркано стање света одразило на савремене књижевне приче, наш саговорник као добар пример тога одраза наводи Кустуричину књигу „Видиш ли да не видим“.
„Кустурица то најдиректније потврђује. Показује се да је овај живот, савремени, текући и те како присутан у савременом српском роману, што на свој начин потврђује и књига „Мир и мир“ Мирјане Новаковић која се бави осмом и деветом деценијом прошлог века, мада се та идеја провлачи и у времену које долази после краја претходног века. Све то указује да је роман као жанр жив и да својим пуним капацитетом говори о духу једног времена, а то је наше време. По свим одликама продукције из претходне године може се закључити да је овај жанр виталан и да не треба сумњати да ће се тај тренд наставити и у наредним годинама“, уверен је Петар Пјановић.
Награда „Београдски победник” установљена 2021. године, коју Библиотека града Београда додељује за најбољи роман написан на српском језику (састоји се од статуе Београдског победника, дипломе и новчаног износа од 10.000 eвра), добитнику ће бити уручена 26. јануара у просторијама Библиотеке.
КУЛТУРА
Награда „Београдски победник“ за најбољи роман Горану Петровићу
Коментар