Резолуција је усвојена са 407 гласова "за", 92 гласова "против" и 142 уздржаних, а у току гласања велики број амандмана био је одбијен.
У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент "жали због континуирано ниског степена усклађености Србије" са ЗСБП и понавља да би "нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ".
У резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове ЕП, Немац Давид Мекалистер, наводи се да Србија, као земља која тежи европској интеграцији, ''мора да се придржава заједничких вредности и права ЕУ".
Основ резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и резултат су руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.
Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је на Западном Балкану потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са ЗСБП, посебно с политиком санкција против трећих земаља.
У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позивају Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.
Истиче се и снажна подршка ЕП европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.
У вези са БиХ позива се да се донесу "циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући оних који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика", и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.
Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и "начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етно-национализам".
Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР ''Алтеа'', али и да се "на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије''.
У тексту се изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и ''навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији''.
У тексту се с тим у вези апелује на ЕК ''да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обвеза".
Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача "веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23 и 24 у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова''.
ЕП позива државе чланице да одређене одлуке у питањима ЗСБП, без војних импликација, доносе квалификованом већином, ''посебно ако се оне односе на санкције и људска права", пренео је Танјуг.
Резолуције Европског парламента нису правно ни политички обавезујуће за државе чланице ЕУ, нити остале европске институције.