https://sputnikportal.rs/20230118/ep-usvojio-novu-rezoluciju--sta-pise-u-delu-koji-se-odnosi-na-srbiju-i-bih-1149568686.html
ЕП усвојио нову резолуцију – шта пише у делу који се односи на Србију и БиХ
ЕП усвојио нову резолуцију – шта пише у делу који се односи на Србију и БиХ
Sputnik Србија
Европски парламент усвојио је данас Резолуцију о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), у којој се, у делу који се односи на Србију... 18.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-18T13:15+0100
2023-01-18T13:15+0100
2023-01-18T13:15+0100
србија
србија
србија – политика
свет
свет – политика
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112018/35/1120183527_0:185:3077:1915_1920x0_80_0_0_c191e47fbb79da26a951988cc40b830a.jpg
Резолуција је усвојена са 407 гласова "за", 92 гласова "против" и 142 уздржаних, а у току гласања велики број амандмана био је одбијен.У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент "жали због континуирано ниског степена усклађености Србије" са ЗСБП и понавља да би "нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ".У резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове ЕП, Немац Давид Мекалистер, наводи се да Србија, као земља која тежи европској интеграцији, ''мора да се придржава заједничких вредности и права ЕУ".Основ резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и резултат су руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је на Западном Балкану потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са ЗСБП, посебно с политиком санкција против трећих земаља.У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позивају Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.Истиче се и снажна подршка ЕП европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.У вези са БиХ позива се да се донесу "циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући оних који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика", и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и "начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етно-национализам".Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР ''Алтеа'', али и да се "на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије''.У тексту се изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и ''навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији''.У тексту се с тим у вези апелује на ЕК ''да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обвеза".Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача "веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23 и 24 у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова''.ЕП позива државе чланице да одређене одлуке у питањима ЗСБП, без војних импликација, доносе квалификованом већином, ''посебно ако се оне односе на санкције и људска права", пренео је Танјуг.Резолуције Европског парламента нису правно ни политички обавезујуће за државе чланице ЕУ, нити остале европске институције.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, свет, свет – политика, европска унија (еу)
србија, србија – политика, свет, свет – политика, европска унија (еу)
ЕП усвојио нову резолуцију – шта пише у делу који се односи на Србију и БиХ
Европски парламент усвојио је данас Резолуцију о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), у којој се, у делу који се односи на Србију, наводи да Београд мора да се усклади са спољном политиком Уније.
Резолуција је усвојена са 407 гласова "за", 92 гласова "против" и 142 уздржаних, а у току гласања велики број амандмана био је одбијен.
У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент "жали због континуирано ниског степена усклађености Србије" са ЗСБП и понавља да би "нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ".
У резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове ЕП, Немац Давид Мекалистер, наводи се да Србија, као земља која тежи европској интеграцији, ''мора да се придржава заједничких вредности и права ЕУ".
Основ резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и резултат су руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.
Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је на Западном Балкану потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са ЗСБП, посебно с политиком санкција против трећих земаља.
У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позивају Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.
Истиче се и снажна подршка ЕП европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.
У вези са БиХ позива се да се донесу "циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући оних који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика", и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.
Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и "начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етно-национализам".
Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР ''Алтеа'', али и да се "на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије''.
У тексту се изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и ''навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији''.
У тексту се с тим у вези апелује на ЕК ''да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обвеза".
Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача "веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23 и 24 у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова''.
ЕП позива државе чланице да одређене одлуке у питањима ЗСБП, без војних импликација, доносе квалификованом већином, ''посебно ако се оне односе на санкције и људска права", пренео је Танјуг.
Резолуције Европског парламента нису правно ни политички обавезујуће за државе чланице ЕУ, нити остале европске институције.
