Астрономи тврде да су новооткривене звезде двадесет пута топлије од нашег Сунца, због чега су сврстане у ред најтоплијих небеских тела у нашој галаксији.
Они, наиме, наводе да су њихове површине загрејане од 100.000 степени Целзијуса навише — што је огромна разлика у поређењу са Сунцем чија температура на површини износи око 5.800 степени Целзијусових.
Испитивањем скупова података добијених помоћу Јужноафричког великог телескопа, циљ научника је превасходно био да проучи еволуционе фазе звезда као што су бели патуљци. Међутим, током анализа истраживачи су открили потпатуљке богате хелијумом — пратиоци белих патуљака, који сагоревају тај хемијски елемент.
„Све ове звезде се налазе у веома напредној фази свог животног циклуса и приближавају се смрти", изјавио је један од истраживача и астроном Клаус Вернер са Института за астрономију и астрофизику Универзитета у Тибингену.
Најтоплији откривени бели патуљак је добио назив SALT J213742.6−382901 и његова температура на површини износи око 180.000 степени Целзијуса. Што се сматра импресивним открићем јер су звезде са површинским температурама већим од 100.000 изузетно ретке.
Сто пута светлије од Сунца
Оне не само да имају високе површинске температуре, већ и сијају јаким интензитетом и то до стотину пута јачим од нашег Сунца. Међутим, пошто су удаљене од 5.000 до 22.000 светлосних година од Земље — за разлику од Сунца, које је удаљено око осам светлосних минута — не могу се видети на ноћном небу голим оком.
Једна од звезда којој су истраживачи дали име SALT J203959.5−034117, има још једну посебну особину — она је централна звезда новооткривене планетарне маглине са пречником од једне светлосне године. За разлику од других новооткривених небеских тела, за које се сматра да су осцилирајуће звезде.
Стога је закључак истраживања научника, објављеног у часопису „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“, да би због свог високог степена развоја и посебних својстава, осам суперврућих звезда могло да допринесе разумевању касних фаза развоја звезда, пренела је „Национална географија“.