https://sputnikportal.rs/20230118/fizicari-otkrili-da-zvezda-moze-da-prezivi-bliski-susret-sa-smrcu-1149440703.html
Физичари открили да звезда може да преживи блиски сусрет са смрћу
Физичари открили да звезда може да преживи блиски сусрет са смрћу
Sputnik Србија
Досад се претпостављало да кад црна рупа зароби звезду, то значи и њен крај, но научници сад имају модел који указује да звезда може преживети тај сусрет, али... 18.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-18T14:16+0100
2023-01-18T14:16+0100
2023-01-18T14:16+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/0d/1123572586_0:0:1800:1012_1920x0_80_0_0_d3e40b14dcdd06552db193b53559729b.jpg
Космички догађај у којем супермасивна црна рупа уништава звезду, након чега се покреће бљештава акрецијска бакља (милијардама пута светлија од нашег Сунца) познат је као догађај плимног поремећаја. Научници предвиђају да се ти догађаји појављују отприлике једном сваких 10.000 до 100.000 година у одређеној галаксији.Нови моделМеђународни тим физичара сад је предложио модел за понављајући делимични плимни поремећај. Њихова открића, објављена у часопису „The Astrophysical Journal Letters“, описују како супермасивна црна рупа хвата звезду, како се скида материјал сваки пут када се звезда приближи црној рупи и кашњење између тренутка када је материјал огољен и кад пропада у црну рупу. Реч је о раду тима који је први развио и користио детаљан модел понављајућег парцијалног плимног поремећаја за објашњење опажања, предвиђање орбиталних својстава звезде у удаљеној галаксији и разумевање тог процеса.Споменути тим научника посматрао је плимни поремећај познат као АТ2018фyк. У том догађају звезду је заробила супермасивна црна рупа где је звезда изворно била део бинарног система (две звезде које круже једна око друге под утицајем међусобног гравитацијског привлачења), који је пак био растрган гравитацијским пољем црне рупе. Незаробљена звезда тог бинарног система избачена је из средишта галаксије при брзинама упоредивим од отприлике 1000 км/с, што је чини такозваном хипербрзом звездом.Рушење претпоставки о сусрету звезда с црним рупамаС друге стране, заробљена звезда више је пута изгубила свој спољни омотач, сваки пут када би се највише приближила тој супермасивној црној рупи. Огољени спољни слојеви звезде чине светли акрецијски диск, који истраживачи могу проучавати помоћу Икс-зрака и ултраљубичастих/оптичких телескопа који проматрају светлост из далеких галаксија.Могућност проучавања делимичног плимног поремећаја даје увид без преседана у постојање супермасивних црних рупа и орбиталну динамику звезда у средиштима галаксија.Досад је претпоставка била да ће, када видимо последице блиског сусрета између звезде и супермасивне црне рупе, исход бити кобан за звезду, односно да ће звезда бити потпуно уништена. Али супротно свим другим плимним поремећајима за које знамо, када смо неколико година касније поновно усмерили наше телескопе на исту локацију, откривено је да је звезда поновно засветлила. То нас је довело до претпоставке да уместо да буде кобан, део звезде је преживео почетни сусрет и вратио се на исту локацију како би још једном био огољен од материјала, објашњавајући фазу поновног осветљења, каже он.Историја открићаПрви пут откривен 2018. године, АТ2018фyк је у почетку перципиран као уобичајени плимни поремећај. Отприлике 600 дана извор је остао светао на рендгенским снимцима, али је онда нагло потамнио и није га било могуће детектовати. Није одмах било јасно што је узроковало стрмоглави пад луминозности АТ2018фyк јер се плимни поремећаји обично глатко и поступно смањују у својој емисији. Но, око 600 дана након пада светлости откривено је да извор поновно рендгенски светли. То је навело истраживаче на претпоставку да је звезда први пут преживела блиски сусрет са супермасивном црном рупом и да је била у орбити око црне рупе.Користећи детаљно моделирање, резултати студије указују да је орбитални период звезде око црне рупе отприлике 1200 дана, те да је потребно приближно 600 дана да се материјал који је избачен са звезде врати у црну рупу и почне накупљати. Њихов модел такође је ограничио величину снимљене звезде, за коју вјерују да је отприлике величине нашег Сунца.Како звезда може преживети сусрет са смрћу?Ако би се звезда директно сударила с црном рупом и прошла хоризонт догађаја, праг на којем брзина потребна за бег из црне рупе премашује брзину светлости, црна рупа једноставно би прогутала звезду. Кад би звезда прошла врло близу црне рупе и прешла такозвани „плимни полумер“, где је плимна сила рупе јача од гравитацијске силе која држи звезду на окупу, та би се звезда потпуно распала. Но, у моделу који су предложили споменути научници, орбита звезде досеже тачку најближег приближавања која је непосредно изван полумера плиме, али га не прелази у потпуности. Резултат тога је да је нешто материјала на површини звезде црна рупа огољела, али да је материјал у средишту звезде остао нетакнут.Тим је проценио да се између 1 и 10 посто масе звезде губи сваки пут када прође тик уз црну рупу.Ако је губитак масе само на разини од један посто, тада очекујемо да ће звезда преживети још много сусрета, док ако је ближи 10 посто, звезда је можда већ уништена.Нова проматрања и предвиђањаКако би тестирали своја предвиђања, научници ће у наредним годинама проматрати исти извор. На темељу властитог модела физичари предвиђају да ће АТ2018фyк нагло нестати око марта 2023. године и поновно засветлити када се свеже огољени материјал накупи на црној рупи 2025. године.Аутори студије кажу да њихов модел такође даје неколико тестираних предвиђања о процесу плимног поремећаја, а уз више проматрања система попут АТ2018фyк, требао би дати увид у физику догађаја делимичног плимног поремећаја и екстремних окружења супермасивних црних рупа.
https://sputnikportal.rs/20230115/bezicna-energetska-mreza-san-nikole-tesle-koji-se-ostvaruje-1149201180.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир
наука и технологија, свемир
Физичари открили да звезда може да преживи блиски сусрет са смрћу
Досад се претпостављало да кад црна рупа зароби звезду, то значи и њен крај, но научници сад имају модел који указује да звезда може преживети тај сусрет, али губећи дио својег омотача, што резултира јаким светлом које онда земаљски телескопи и опсерваторије могу открити.
Космички догађај у којем супермасивна црна рупа уништава звезду, након чега се покреће бљештава акрецијска бакља (милијардама пута светлија од нашег Сунца) познат је као догађај плимног поремећаја. Научници предвиђају да се ти догађаји појављују отприлике једном сваких 10.000 до 100.000 година у одређеној галаксији.
Међународни тим физичара сад је предложио модел за понављајући делимични плимни поремећај. Њихова открића, објављена у часопису „
The Astrophysical Journal Letters“, описују како супермасивна црна рупа хвата звезду, како се скида материјал сваки пут када се звезда приближи црној рупи и кашњење између тренутка када је материјал огољен и кад пропада у црну рупу. Реч је о раду тима који је први развио и користио детаљан модел понављајућег парцијалног плимног поремећаја за објашњење опажања, предвиђање орбиталних својстава звезде у удаљеној галаксији и разумевање тог процеса.
Споменути тим научника посматрао је плимни поремећај познат као АТ2018фyк. У том догађају звезду је заробила супермасивна црна рупа где је звезда изворно била део бинарног система (две звезде које круже једна око друге под утицајем међусобног гравитацијског привлачења), који је пак био растрган гравитацијским пољем црне рупе. Незаробљена звезда тог бинарног система избачена је из средишта галаксије при брзинама упоредивим од отприлике 1000 км/с, што је чини такозваном хипербрзом звездом.
Рушење претпоставки о сусрету звезда с црним рупама
С друге стране, заробљена звезда више је пута изгубила свој спољни омотач, сваки пут када би се највише приближила тој супермасивној црној рупи. Огољени спољни слојеви звезде чине светли акрецијски диск, који истраживачи могу проучавати помоћу Икс-зрака и ултраљубичастих/оптичких телескопа који проматрају светлост из далеких галаксија.
Могућност проучавања делимичног плимног поремећаја даје увид без преседана у постојање супермасивних црних рупа и орбиталну динамику звезда у средиштима галаксија.
Досад је претпоставка била да ће, када видимо последице блиског сусрета између звезде и супермасивне црне рупе, исход бити кобан за звезду, односно да ће звезда бити потпуно уништена. Али супротно свим другим плимним поремећајима за које знамо, када смо неколико година касније поновно усмерили наше телескопе на исту локацију, откривено је да је звезда поновно засветлила. То нас је довело до претпоставке да уместо да буде кобан, део звезде је преживео почетни сусрет и вратио се на исту локацију како би још једном био огољен од материјала, објашњавајући фазу поновног осветљења, каже он.
Први пут откривен 2018. године, АТ2018фyк је у почетку перципиран као уобичајени плимни поремећај. Отприлике 600 дана извор је остао светао на рендгенским снимцима, али је онда нагло потамнио и није га било могуће детектовати. Није одмах било јасно што је узроковало стрмоглави пад луминозности АТ2018фyк јер се плимни поремећаји обично глатко и поступно смањују у својој емисији. Но, око 600 дана након пада светлости откривено је да извор поновно рендгенски светли. То је навело истраживаче на претпоставку да је звезда први пут преживела блиски сусрет са супермасивном црном рупом и да је била у орбити око црне рупе.
Користећи детаљно моделирање, резултати студије указују да је орбитални период звезде око црне рупе отприлике 1200 дана, те да је потребно приближно 600 дана да се материјал који је избачен са звезде врати у црну рупу и почне накупљати. Њихов модел такође је ограничио величину снимљене звезде, за коју вјерују да је отприлике величине нашег Сунца.
Како звезда може преживети сусрет са смрћу?
Ако би се звезда директно сударила с црном рупом и прошла хоризонт догађаја, праг на којем брзина потребна за бег из црне рупе премашује брзину светлости, црна рупа једноставно би прогутала звезду. Кад би звезда прошла врло близу црне рупе и прешла такозвани „плимни полумер“, где је плимна сила рупе јача од гравитацијске силе која држи звезду на окупу, та би се звезда потпуно распала. Но, у моделу који су предложили споменути научници, орбита звезде досеже тачку најближег приближавања која је непосредно изван полумера плиме, али га не прелази у потпуности. Резултат тога је да је нешто материјала на површини звезде црна рупа огољела, али да је материјал у средишту звезде остао нетакнут.
Тим је проценио да се између 1 и 10 посто масе звезде губи сваки пут када прође тик уз црну рупу.
Ако је губитак масе само на разини од један посто, тада очекујемо да ће звезда преживети још много сусрета, док ако је ближи 10 посто, звезда је можда већ уништена.
Нова проматрања и предвиђања
Како би тестирали своја предвиђања, научници ће у наредним годинама проматрати исти извор. На темељу властитог модела физичари предвиђају да ће АТ2018фyк нагло нестати око марта 2023. године и поновно засветлити када се свеже огољени материјал накупи на црној рупи 2025. године.
Аутори студије кажу да њихов модел такође даје неколико тестираних предвиђања о процесу плимног поремећаја, а уз више проматрања система попут АТ2018фyк, требао би дати увид у физику догађаја делимичног плимног поремећаја и екстремних окружења супермасивних црних рупа.
