Артефакти откривени на локалитету укључивали су оружје, оруђе, животињске кости и ретке примере обраде дрвета, који су стручњацима дали увид у животе оних који су живели на том подручју током периода мезолита, пре око 10.500 година.
„Ретко је наћи овако стар материјал у тако добром стању. Мезолит у Британији био је пре увођења грнчарије или метала, тако да је проналажење органских остатака попут кости, рогова и дрвета, који обично нису очувани, од велике важности за реконструисање живота људи“, рекао је Ник Овертон са Универзитета у Манчестеру.
Насеље је откривено на периферији Сцарбороуга, у пољу које је првобитно лежало на обали острва у древном језеру. Током хиљада година, језеро се полако пунило дебелим наслагама тресета, који је постепено затрпао и сачувло локацију.
Кости показују да су људи ловили широк спектар животиња у бројним стаништима око језера, укључујући велике сисаре, као што су лосови и јелени и мање сисаре као што су даброви и водене птице.
Међу открићима су биле и кости животиња које су људи ловили, оруђе и оружје направљено од кости, рогова и камена, као и ретки трагови обраде дрвета.
Локалитет у близини Скарбороа првобитно је лежао на обали острва у древном језеру и датира из периода мезолита или средњег каменог доба.
Током хиљада година језеро се полако пунило дебелим наслагама тресета, који је постепено затрпао и сачувао то место.
Ловачко оружје направљено од животињских костију и рогова – које је било украшено – такође је растављено пре него што је одложено на обалу острва. Археолози верују да ово показује да су људи у мезолиту имали строга правила о томе како су се одлагали остаци животиња и предмети који су коришћени за њихово убијање, пише портал „Скарбур“.
Др Бари Тејлор, са Универзитета у Честеру, рекао је да ископавања око језера показују да су људи „намерно управљали и манипулисали заједницама дивљих биљака“ хиљадама година пре увођења пољопривреде у Британију.
„Људи често мисле да су праисторијски ловци-сакупљачи живели на ивици глади, селећи се од места до места у бескрајној потрази за храном и да су тек са увођењем пољопривреде људи почели да живе стабилнијим начином живота. Али овде имамо људе који насељавају богату мрежу локалитета и станишта, одвајају време за украшавање предмета и воде рачуна о начинима на који су одлагали животињске остатке и важне артефакте. То нису људи који су се борили да преживе. Били су то људи сигурни у своје разумевање околине, понашања и станишта различитих животињских врста које су тамо живеле“, истакла је Ејми Греј Џонс са Универзитета у Честеру.