По његовој оцени, Светски економски форум који се од 1971. године одржава у познатом швајцарском сеоцету које је у јануару стециште светске елите, уопште је бесмислен. Од када постоји никада није имао јединствен закључак о решењу горућег питања, тако да не знам чему служи, каже за Спутњик Бушатлија.
У Давосу главна Украјина
Ове године је понајвише послужио Украјини. Прво је председница Европске комисије (ЕК), Урсула фон дер Лајен, позвала лидере у Давосу да наставе да помажу Украјини, која "заслужује што већу подршку“. Већ првог дана Форума обнародовала је да је ЕК уплатила прву траншу помоћи Украјини од три милијарде евра, од укупно 18 милијарди.
Другог дана скупа, супруга украјинског председника, Олена Зеленска, се обратила са говорнице тражећи већу међународну подршку за Кијев. Конкрентији од ње је био пољски председник Анджеј Дуда који је окупио коалицију западних земаља, притискајући немачког канцелара Олафа Шолца да одобри слање тенкова „леопард” у Украјину. Јавно су га подржали литвански колега Гитанас Науседа, као и фински министар иностраних послова Пека Хависто.
„Каква срамота, да не употребим неку грубљу реч. На форуму у Давосу разматрају испоруку тенкова Украјини. Раније су у Давосу разговарали о другим темама. О економији и сличним питањима“, реаговао је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.
Трећег дана, елити у Давосу се видео линком обратио украјински председник Владимир Зеленски, како то иначе ради свакодневно од почетка специјалне руске војне операције у Украјини, позивајући на још већу материјалну и војну помоћ.
Пољски председник Анджеј Дуда у Давосу је окупио коалицију која од немачког канцелара Шолца тражи да одобри слање тенкова леопард у Украјину
© AP Photo / Markus Schreiber
Вашар таштине
Како је Украјина уместо последица украјинске кризе по глобалну економију постала главна тема Светског економског форума?
„Давос је дефинитивно ове године потврдио да је вашар таштине, а не место где ће се стварно разговарати и доносити неке одлуке у крајњој линији о ономе због чега Давос постоји. А основан је с циљем унапређења економија на глобалном нивоу“, каже Бушатлија за Спутњик.
На то да се о глобалном приступу ту не може уопште рећи иједна позитивна реч говорити већ чињеница да су у Давосу присутни представници само 52 земље. Ако имамо на уму Америку, Г7, Аустралију, плус ЕУ то је нешто мање од 40 земаља. Дакле ту је још око 15 држава које нису у тим асоцијацијама и или су неутрални, попут наше, или су ту да се некоме не би замерили, истиче наш саговорник.
Ту, како каже, није заступљена друга страна, већ углавном тај колективни Запад, па отуд и такав наратив овогодишњег Давоса.
Запад губи економску трку
„Сам састав тог скупа указује на то да је то доказивање да они имају право, да је Русија извориште свих њихових проблема, не осврћући се на чињеницу да су економије свих тих најразвијенијих западних земаља још 2018. године успориле, да су у 2019. неке и биле у рецесији макар једном ногом, као Немачка. Практично, ово се могло очекивати јер понашање тог колективног Запада у последњих годину дана указује на то да они на сваком форуму настоје да доминирају не би ли могли да са себе скину одговорност за то што се дешава у светској економији“, објашњава консултант за страна улагања.
Он истиче да је светска економија сада доста јасно подељена на западну, где Америка и даље претендује да је прва и једина, а са друге стране Далеки исток који је преузео главну улогу.
„Ако узмете у обзир чињеницу да је насупрот седам најразвијенијих земаља света (Г7) у 2021, а прошла година ће бити још гора по њих, осам најбољих економија међу земљама у развоју имало близу 25 одсто већу куповну моћ него Г7, то је страховита разлика. Тај колективни Запад више не постоји као нека економска велесила", констатује Бушатлија.
Да је разума…
Америка ће, додаје он, свакако бити једна од сила и припадаће кругу 10 најразвијенијих, али неће бити ни прва, ни друга, а 2030. године ће бити четврта по номиналном БДП-у. При том је већ сада кинеска куповна моћ, односно њен БДП мерен куповном моћи, 20 одсто већи од америчког, напомиње наш саговорник.
Европска унија ће највише платити рат који Америка у Украјини води против Русије
CC0 / Pixabay/Filmbetrachter /
У таквој неповољној економској ситуацији за Запад, пре свега за Европу, Украјина дође као оправдање за немогућност да реше економску кризу у том свету који се скупио у Давосу.
То је суштина свега јер ако ви залудите своје становништво на Западу причом о томе да му је руски мач изнад главе онда можете њима да манипулишете. И онда ту тензију морате да задржите и отуда је Украјина постала главна прича у Давосу, објашњава наш саговорник.
„Ако би се на том форуму гледало разумно на економску кризу и покушавало да се нађу решења за њу онда се никако не би потенцирало даље ратовање него би се гледало како да се смири ситуација да би се трошкови тог рата могли анулирати на неки начин, односно престати више да се троше паре на један рат који је већ изгубљен“, закључио је Бушатлија.
Он, при том, нема никакву сумњу да ће све то највише коштати Европу која, како каже, плаћа рат који Америка у Украјини води против Русије.