https://sputnikportal.rs/20230117/u-davosu-elita-ali-bez-lidera-svet-na-kriticnoj-prekretnici-1149507214.html

У Давосу елита, али без лидера, свет на критичној прекретници

У Давосу елита, али без лидера, свет на критичној прекретници

Sputnik Србија

Светски економски форум, управо отворен у Давосу, који је увек претендовао да наметне ветрове који ће дувати у глобалној економији, извесно је да ће мало шта... 17.01.2023, Sputnik Србија

2023-01-17T17:48+0100

2023-01-17T17:48+0100

2023-01-17T17:48+0100

свет

свет

свет – економија

давос

светски економски форум

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/11/1149521432_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_1e561078b2bc1f4cf490cb8960bdbce2.jpg

Иако су организатори славодобитно саопштили да ће Давос бројати учесника као никада до сада, звучних имена пре свега из реда политичке елите готово и да нема. Немачки канцелар Шолц, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и премијер Шпаније Педро Санчез су најзвучнија.У Давосу неће бити америчког председника Џозефа Бајдена, председника Кине Си Ђинпинга који је 2017. предводио делегацију своје земље у којој је било више од 100 званичника и пословних људи. Не долази ни британски премијер Риши Сунак, ни индијски премијер Нарендра Моди, као ни француски председник Емануел Макрон. Наравно ни председник Русије Владимир Путин који је 2009. као руски премијер отворио форум у Давосу.Из Америке, коју је 2020. представљао председник Доналд Трамп, ове године је дошао специјални изасланик председника Бајдена за климатска питања Џон Кери и поверница за трговину Кетрин Тај.Да ли је разлог изостанку најзвучнијих имена и песимистички тон оснивача Светског економског форума (СЕФ), Клауса Шваба, који је уочи скупа констатовао да смо „сви запали у неку врсту кризе“. Или оцена овогодишњег организатора скупа да је свет данас на критичној прекретници и да су пандемија ковида-19 и рат у Украјини уздрмали већ крхки глобални систем. Како онда очекивати да главна тема 53. Форума – „Сарадња у време фрагментираног света“ изнедрити неке одговоре и смернице.Без оптимизмаУ том погледу није оптимиста ни економиста, др Иван Николић, један од директора у Економском институту у Београду.„Ја сам увек резервисан у погледу таквих скупова. Лепо је да се на једном месту окупи нека пословна елита и да се дебатује о различитим стварима, али економија је у суштини непредвидива. Шта год да се договоре, или макар усагласе око неких ставова, то не мора да значи да ће се и остварити током године, или у неком средњорочном периоду. Потврда тога је и пандемија и рат у Украјини и сви ломови које смо забележили последње две-три године“, каже Николић за Спутњик.Он сматра да је у овом тренутку свакако незамислив закључак који би био оптимистичан по питању привредног раста какав је постојао када се готово еуфорично почетком прошле године кренуло у отварање после пандемије. Тада се, пре почетка украјинске кризе, помислило да је тренутак скоковитог враћања на предпандемијски тренд могућ.Прво решења за геополитичке ризикеСве се, каже, променило, почев од очекивања, до процеса које смо имали пре пандемије, на шта се надовезао и рат у Украјини који ће, како ствари сада стоје, трајати дуже него што се мислило. Он је, по мишљењу Николића, покренуо процесе који раскидају те везе са прошлошћу, односно са глобалном економијом коју смо знали до пре пандемије, пре свега у погледу либерализације и глобализације.Ограничења, санкције, контрола„Сада је тежиште на ограничавањима, контроли, а у неким случајевима и врло бруталном санкционисању Русије, што се правда ратом. Али у случају Кине то је, бојим се, потпуно чудно и готово хистерично у некој паници од страха да ће Запад изгубити позицију коју има спрам Кине, или је свакако умањити у односу на ону пре пандемије“, наводи Николић.Он подсећа да је реч о санкцијама на полупроводнике,чипове, производну опрему у том делу високих технологија, које су наметнуле САД Кини, што врло погађа укупну хај тек индустрију која је вукла економије развијених земаља.По његовом мишљењу, тај тренд ће бити настављен и у овој години, а како додаје, наметнуте нове технологије каква је зелена транзиција која вуче много тога са собом једноставно се не материјализују и реализују у оној динамици коју су лидери из Давоса замишљали претходних година.Глобализација засад завршена причаНа питање каква је онда могућа сарадња у тако фрагментираном свету, на шта би у Давосу да нађу одговор, односно, да ли је уопште убудуће могућа глобализована привреда какву смо познавали пре пандемије, Николић је песимистичан.Када је Русија у питању, због рата који се наставља, ту се ништа неће мењати док се рат не заврши, а он ће, сматра, потрајати. Зато, по његовој оцени, не постоји ништа што би уливало наду да би се макар у 2023. могао десити неки позитивнији преокрет у смислу неког убрзања глобалне економије, постизања неких виших стопа раста. Уосталом, тако су у пројекцијама за ову годину и назначиле међународне финансијске институције, оценивши да ће ова година бити јако тешка.Ни Запад нема веруНи „прича са западне стране“ не одише оптимизмом, макар судећи по аналитичком тексту Њујор тајмса објављеном уочи заседања СЕФ-а, који у наслову доноси констатацију да се Давос суочава са новим светским поретком и да се доводи у питање релевантност Светског економског форума.Постхладноратовска ера, којом је доминирала идеја да западна либерална демократија и капитализам слободног тржишта имају све одговоре, што је било веровање самог Давоса, је завршена, констатовано је у тексту који је објавио амерички дневник.Ако је стари поредак нестао, нови још није рођен. Како кинеска војна и економска моћ расте, тако моћ Сједињених Држава слаби, али облик алтернативног међународног система још није јасан, навди се у тексту Њујорк тајмса, који при том признаје да ван Запада не постоји глобални консензус о рату у Украјини.Партибрејкер РусијаПокушај изолације Русије због украјинске кризе, јер је тиме постала партибрејкер дугогодишње глобалне журке Запада, неће помоћи ни елити окупљеној у Давосу да укажу на излаз из глобалне привредне кризе.А ње је, на броју, никада више. Међу више од 2700 учесника ће се, према најавама организатора до 20. јануара у идиличном, снегом окованом швајцарском сеоцету, наћи и шефови 52 државе. Ипак највише је оних чији је утицај сходно привредној снази тих држава недовољан да би се од њих могло очекивати да утичу на глобална дешавања.Биће ту и 56 министара финансија, 19 гувернера централних банака, 30 министара трговине и 35 министара спољних послова, као и представници Уједињених нација, Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације. Наравно и пословна елита, 1500 лидера, укључујући 600 извршних директора неких од највећих светских компанија, међу којима и 116 милијардера, највише из САД. Изазов је, ипак, превелики.„Састанак у Давосу се одвија у позадини најкомпликованије геополитичке и глобалне економске ситуације у последњих неколико деценија. Улози су заиста велики за глобалну економију, која мора покушти да избегне глобалну рецесију, успоравање раста, високу инфлацијау и повећање дугова", изјавио је Борге Бренде.

2023

Вести

sr_RS

у давосу без звучних имена песимистички тон оснивача светског економског форума, свет данас на критичној прекретници чекање на што бржа решења за крупне геополитичке ризике, бруталном санкционисању русије и хистерично кине, глобализована привреда какву смо познавали није могућа у догледно време, даље заоштравање и одвајање запада од евроазије, ера где западна либерална демократија има све одговоре завршена,