Обимнија истраживања купе тог вулкана и околног морског дна предузета су 2006. године, када је откривено да се на његовој североисточној области налазе хидротермални отвори, који избацују воду обогаћену металима.
Најновијом студијом, која је објављена у октобру прошле године, откривено је да на том простору постоји и претходно незабележена комора магме која расте испод њега и која би могла да доведе до још једне ерупције.
Када би Колумбо могао да еруптира?
Истраживање подводних вулкана није лак посао, имајући у виду чињеницу да је на тим местима тешко поставити сеизмометре који ће мерити њихову активност.
Из тог разлога су научници са Имепријал колеџа у Лондону решили да приликом истраживања Колумба, проблему приступе на другачији начин. Пре свега, користећи метод инверзије таласног облика и његових вештачких сеизмичких таласа уз помоћ којих је могуће открити да ли је подземна стена крута или мека попут магме.
Анализа добијених података им је открила да се брзина испод вулкана након стварања вештачких таласа значајно смањивала, што, према њиховом мишљењу, указује на присуство коморе. Додатним прорачунима су успели да открију и како она на годишњем нивоу расте брзином од 4 милиона кубних метара и да сада садржи 1,4 кубна километра магме.
Аутор студије и геофизичар Кејтан Чапкивизу са Империјал колеџа у Лондону и његов тим стога сматрају да би он за 150 година могао да достигне исту количину магме као пре 400 година, што би изазвало нову ерупцију и потенцијално угрозило становништво са Санторинија, као и туристе на њему.
У плану је да се у његовој близини изгради опсерваторија под називом „SANTORY“, која ће пратити активност Колумба и на време уочити опасност, пренела је „Национална географија“.