Према речима шефа естонске дипломатије, планирано је да се приобална зона у Финском заливу успостави у границама од 24 морске миље, односно 44,4 километра од полазне линије територијалног мора те земље (12 миља).
Шефица Бироа за међународно право Министарства иностраних послова Кристи Ланд навела је да би увођење додатне приобалне зоне омогућило Естонији да „контролише поштовање својих правних норми које се тичу царинских и пореских питања, имиграционих питања, санитарне сфере, као и заштите археолошких артефаката“.
Естонске и финске морске границе су утврђене тако да у неколико рејона између њих остаје коридор међународних вода широк свега три миље.
Партнер адвокатске канцеларије НСП и експерт за међународно право Сергеј Гландин навео је да тешкоће у вези с пловидбом у Финском заливу за Русију зависе од става Финске. Он је подсетио да Финска, за разлику од других земаља Балтика, није исказала жељу за увођењем приобалне зоне.
Простор изван граница зоне територијалног мора која се протеже на 12 миља није акваторија државе, него простор под њеном јурисдикцијом, на којем могу да крстаре бродови те земље, објаснио је Гландин.
Према његовим речима, Естонија може својим унутрашњим државним актом да тај појас између ње и Финске прогласи својом приобалном зоном и да тамо смести своје бродове. Ипак, Талин неће успети на тај начин потпуно да ограничи пловидбу за Русију, уколико се Финска буде противила томе.