Прва расправа о извештају биће одржана 9. фебруара, а рок за подношење амандмана посланика је 15. фебруар. Извештај би, у форми резолуције, требало да буде усвојен на пленарној седници у мају.
Европски парламент тражи од Србије усклађивање са заједничком политиком ЕУ према Русији и Украјини, подржава постизање споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и позива на успостављање Заједнице српских општина.
У извештају се наводи да Парламент „жали због континуирано ниског степена усклађености Србије са спољном политиком ЕУ“ и наглашава да Србија, као кандидат, мора да се држи принципа и вредности ЕУ, уз оцену да „усклађивање са ратнохушкачким аутократским режимима“ није прихватљиво.
Европски парламент жали и због чињенице да су, како се наводи, „кључне компоненте српске спољне политике у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума о заједничким спољнополитичким приоритетима Србије и Русије за период 2023-2024. и састанке са високим званичницима из Русије који се налазе на листи санкција ЕУ“.
Парламент је „забринут“ и због именовања директора Безбедносно-обавештајне агенције, за кога се наводи да је „познат по својој анти-ЕУ и прокремаљској реторици“.
Извештај констатује да су предузети почетни кораци на усклађивању са визном политиком ЕУ према трећим земљама.
У тексту извештаја изражава се жаљење због опадајуће подршке грађана ЕУ интеграцијама.
Европски парламент даје пуну подршку дијалогу и европском посреднику Мирославу Лајчаку и позива обе стране на постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа.
Парламентарци траже пуну примену ранијих договора, укључујући и успостављање Заједнице општина са српском већином и осуђују све акције које угрожавају стабилност, наводећи „забринутост због стања на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече“.
У делу нацрта који говори о демократији и владавини права, поздравља се „усвајање мера о унапређењу изборних услова и медијског амбијента уочи избора у априлу 2022. године, које су биле резултат међупартијског дијалога уз посредство Европског парламента“.
Европски парламент поздравља и учешће свих релевантних политичких актера на превременим парламентарним изборима, што је резултирало „плуралистичкијим парламентом“.
Међутим, Парламент „жали због кашњења у формирању новог парламента и владе, што је резултирало ограниченим доношењем одлука и реформе везаних за ЕУ“.
Извештај примећује „одређени напредак у борби против корупције“ и наглашава да је потребно „више напора и политичке воље" за постизање опипљивих резултата, посебно у погледу организованог криминала.
У тексту се осуђује отварање руског информативног сервиса РТ на српском у Београду и позивају власти да се ускладе са одлуком ЕУ о суспендовању емитовања сервиса РТ и агенције Спутњик; као и да се супротставе дезинформацијама и „манипулативним анти-ЕУ наративима“.
Забринутост се изражава због кашњења у примени медијске стратегије, као и жаљење због одлуке РЕМ да четири националне фреквенције додели каналима са „историјом кршења новинарских стандарда“.
Европски парламент поздравља прво одржавање Европрајда у Београду и Југоисточној Европи и жали због „контрадикторне комуникације власти и почетне забране шетње“.
У делу извештаја о социјалним и економским реформама, поздравља се постепени напредак у развоју функционалне тржишне економије, али и подвлачи да је рад приватног сектора „отежан због слабости у владавини права“.
ЕП поздравља подршку ЕУ енергетском сектору Западног Балкана како би се превазишла актуелна криза и позива власти у Србији да припреме „кредибилни план за смањење зависности од руског гаса и нафте“.
Извештај наводи и забринутост због загађења ваздуха и еколошких последица грађевинских радова кинеских компанија у Србији, уз позив влади да преузме мере на решавању проблема загађења ваздуха и река и додатно се усклади са стандардима ЕУ у квалитету ваздуха и заштити природе.