https://sputnikportal.rs/20230124/zatvorite-sputnjik-sta-pise-u-novom-izvestaju-evropskog-parlamenta-o-srbiji-1149840938.html
Затворите Спутњик! Шта пише у новом извештају Европског парламента о Србији
Затворите Спутњик! Шта пише у новом извештају Европског парламента о Србији
Sputnik Србија
Владавина права, нормализација односа са КиМ и усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ ће одредити динамику даљих преговора о чланству Србије у ЕУ... 24.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-24T13:37+0100
2023-01-24T13:37+0100
2023-01-24T16:02+0100
србија
србија
србија – политика
политика
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1e/1143792430_0:0:2872:1617_1920x0_80_0_0_a6ac6d90b354075a00aebb735bce444b.jpg
Прва расправа о извештају биће одржана 9. фебруара, а рок за подношење амандмана посланика је 15. фебруар. Извештај би, у форми резолуције, требало да буде усвојен на пленарној седници у мају.Европски парламент тражи од Србије усклађивање са заједничком политиком ЕУ према Русији и Украјини, подржава постизање споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и позива на успостављање Заједнице српских општина.У извештају се наводи да Парламент „жали због континуирано ниског степена усклађености Србије са спољном политиком ЕУ“ и наглашава да Србија, као кандидат, мора да се држи принципа и вредности ЕУ, уз оцену да „усклађивање са ратнохушкачким аутократским режимима“ није прихватљиво.Европски парламент жали и због чињенице да су, како се наводи, „кључне компоненте српске спољне политике у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума о заједничким спољнополитичким приоритетима Србије и Русије за период 2023-2024. и састанке са високим званичницима из Русије који се налазе на листи санкција ЕУ“.Парламент је „забринут“ и због именовања директора Безбедносно-обавештајне агенције, за кога се наводи да је „познат по својој анти-ЕУ и прокремаљској реторици“.Извештај констатује да су предузети почетни кораци на усклађивању са визном политиком ЕУ према трећим земљама.У тексту извештаја изражава се жаљење због опадајуће подршке грађана ЕУ интеграцијама.Европски парламент даје пуну подршку дијалогу и европском посреднику Мирославу Лајчаку и позива обе стране на постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа.Парламентарци траже пуну примену ранијих договора, укључујући и успостављање Заједнице општина са српском већином и осуђују све акције које угрожавају стабилност, наводећи „забринутост због стања на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече“.У делу нацрта који говори о демократији и владавини права, поздравља се „усвајање мера о унапређењу изборних услова и медијског амбијента уочи избора у априлу 2022. године, које су биле резултат међупартијског дијалога уз посредство Европског парламента“.Европски парламент поздравља и учешће свих релевантних политичких актера на превременим парламентарним изборима, што је резултирало „плуралистичкијим парламентом“.Међутим, Парламент „жали због кашњења у формирању новог парламента и владе, што је резултирало ограниченим доношењем одлука и реформе везаних за ЕУ“.Извештај примећује „одређени напредак у борби против корупције“ и наглашава да је потребно „више напора и политичке воље" за постизање опипљивих резултата, посебно у погледу организованог криминала.У тексту се осуђује отварање руског информативног сервиса РТ на српском у Београду и позивају власти да се ускладе са одлуком ЕУ о суспендовању емитовања сервиса РТ и агенције Спутњик; као и да се супротставе дезинформацијама и „манипулативним анти-ЕУ наративима“.Забринутост се изражава због кашњења у примени медијске стратегије, као и жаљење због одлуке РЕМ да четири националне фреквенције додели каналима са „историјом кршења новинарских стандарда“.Европски парламент поздравља прво одржавање Европрајда у Београду и Југоисточној Европи и жали због „контрадикторне комуникације власти и почетне забране шетње“.У делу извештаја о социјалним и економским реформама, поздравља се постепени напредак у развоју функционалне тржишне економије, али и подвлачи да је рад приватног сектора „отежан због слабости у владавини права“.ЕП поздравља подршку ЕУ енергетском сектору Западног Балкана како би се превазишла актуелна криза и позива власти у Србији да припреме „кредибилни план за смањење зависности од руског гаса и нафте“.Извештај наводи и забринутост због загађења ваздуха и еколошких последица грађевинских радова кинеских компанија у Србији, уз позив влади да преузме мере на решавању проблема загађења ваздуха и река и додатно се усклади са стандардима ЕУ у квалитету ваздуха и заштити природе.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1e/1143792430_32:0:2584:1914_1920x0_80_0_0_07955cb976c180505bee52c1de28b0f8.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, политика, европска унија (еу)
србија, србија – политика, политика, европска унија (еу)
Затворите Спутњик! Шта пише у новом извештају Европског парламента о Србији
13:37 24.01.2023 (Освежено: 16:02 24.01.2023) Владавина права, нормализација односа са КиМ и усклађеност са заједничком спољном политиком ЕУ ће одредити динамику даљих преговора о чланству Србије у ЕУ, стоји у нацрту годишњег извештаја Европског парламента о Србији који је припремио известилац Владимир Билчик.
Прва расправа о
извештају биће одржана 9. фебруара, а рок за подношење амандмана посланика је 15. фебруар. Извештај би, у форми резолуције, требало да буде усвојен на пленарној седници у мају.
Европски парламент тражи од Србије усклађивање са заједничком политиком ЕУ према Русији и Украјини, подржава постизање споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и позива на успостављање Заједнице српских општина.
У извештају се наводи да Парламент „жали због континуирано ниског степена усклађености Србије са спољном политиком ЕУ“ и наглашава да Србија, као кандидат, мора да се држи принципа и вредности ЕУ, уз оцену да „усклађивање са ратнохушкачким аутократским режимима“ није прихватљиво.
Европски парламент жали и због чињенице да су, како се наводи, „кључне компоненте српске спољне политике у директној супротности са ставовима ЕУ, укључујући потписивање споразума о заједничким спољнополитичким приоритетима Србије и Русије за период 2023-2024. и састанке са високим званичницима из Русије који се налазе на листи санкција ЕУ“.
Парламент је „забринут“ и због именовања директора Безбедносно-обавештајне агенције, за кога се наводи да је „познат по својој анти-ЕУ и прокремаљској реторици“.
Извештај констатује да су предузети почетни кораци на усклађивању са визном политиком ЕУ према трећим земљама.
У тексту извештаја изражава се жаљење због опадајуће подршке грађана ЕУ интеграцијама.
Европски парламент даје пуну подршку дијалогу и европском посреднику Мирославу Лајчаку и позива обе стране на постизање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа.
Парламентарци траже пуну примену ранијих договора, укључујући и успостављање Заједнице општина са српском већином и осуђују све акције које угрожавају стабилност, наводећи „забринутост због стања на северу Косова и неприхватљиве пуцњаве на православно Бадње вече“.
У делу нацрта који говори о демократији и владавини права, поздравља се „усвајање мера о унапређењу изборних услова и медијског амбијента уочи избора у априлу 2022. године, које су биле резултат међупартијског дијалога уз посредство Европског парламента“.
Европски парламент поздравља и учешће свих релевантних политичких актера на превременим парламентарним изборима, што је резултирало „плуралистичкијим парламентом“.
Међутим, Парламент „жали због кашњења у формирању новог парламента и владе, што је резултирало ограниченим доношењем одлука и реформе везаних за ЕУ“.
Извештај примећује „одређени напредак у борби против корупције“ и наглашава да је потребно „више напора и политичке воље" за постизање опипљивих резултата, посебно у погледу организованог криминала.
У тексту се осуђује отварање руског информативног сервиса РТ на српском у Београду и позивају власти да се ускладе са одлуком ЕУ о суспендовању емитовања сервиса РТ и агенције Спутњик; као и да се супротставе дезинформацијама и „манипулативним анти-ЕУ наративима“.
Забринутост се изражава због кашњења у примени медијске стратегије, као и жаљење због одлуке РЕМ да четири националне фреквенције додели каналима са „историјом кршења новинарских стандарда“.
Европски парламент поздравља прво одржавање Европрајда у Београду и Југоисточној Европи и жали због „контрадикторне комуникације власти и почетне забране шетње“.
У делу извештаја о социјалним и економским реформама, поздравља се постепени напредак у развоју функционалне тржишне економије, али и подвлачи да је рад приватног сектора „отежан због слабости у владавини права“.
ЕП поздравља подршку ЕУ енергетском сектору Западног Балкана како би се превазишла актуелна криза и позива власти у Србији да припреме „кредибилни план за смањење зависности од руског гаса и нафте“.
Извештај наводи и забринутост због загађења ваздуха и еколошких последица грађевинских радова кинеских компанија у Србији, уз позив влади да преузме мере на решавању проблема загађења ваздуха и река и додатно се усклади са стандардима ЕУ у квалитету ваздуха и заштити природе.