Тенкови „леопард“ и „абрамс“ који су у игри за испоруку Кијеву, како сматра новинар Жарко Ракић, апсолутно су неадекватно опремљени и нису на том нивоу да могу да се употребе на бојишту у Украјини.
„Они су много тешки, софистицирани, обука за управљање њима је скупа, а цена одржавања и резервних делова толико висока да се то никако не исплати. Осим тога, увек постоји опасност да противничка страна зароби неки од тих тенкова“, објашњава Ракић, истичући да кад се говори о тим типовима наоружања оно не може бити толико важно за развој ситуације на терену да би се о њима испредала толика прича.
Како каже, „леопарди“ и „абрамси“ јесу међу најбољима на свету, али и на другој страни су такође тенкови који су међу најбољима у свету.
„Судбина рата се свакако не одлучује испоруком ‘леопарда 2’“, уверен је Ракић.
Као још један важан моменат он издваја и недовољан број „леопарда“ који је на располагању за испоруку Украјини. Немачка, прецизира он, на списку има 320 „леопарда 1 и 2“, од тога је 99 на ремонту и поправци, а ако би дали неке тенкове знатно би ослабили своју одбрамбену моћ.
„На крају ће то бити књиговодствено питање, шта се добија, а шта губи. То је више психолошки значајно за режим у Кијеву него што има опипљивију моћ. Слична је прича с пво системима ‘патриот’. То такође не може да преокрене ток рата“, оцењује Ракић.
Испорука тенкова Украјини неће донети преокрет
Декан новосадског Правног факултета Бранислав Ристивојевић слаже се да тенкови неће донети неки преломни моменат у украјинском сукобу, уз опаску да „ово није битка за ‘леопарде’, него битка за Немачку“, коју треба сломити до краја и ставити у функцију америчке политике.
„Судбина рата се свакако не одлучује испоруком ‘леопарда 2’“.
© AP Photo / Michael Sohn
Последњу рунду разговора „контакт групе“ за помоћ Украјини у америчкој бази Рамштајн у Немачкој Ристивојевић види као даље подјармљивање Европе. Слаже се да стотинак тенкова неће ништа променити.
„Украјинцима треба две-три хиљаде тенкова које Запад нема и реално није ни у стању да испоручи. Ако и испоруче, ви сада у украјинској војсци имате неколико десетина различитих типова возила и борбених возила — то је логистички хаос одржавати, поправљати, држати у борбеном исправном стању. То је практично немогуће. Они немају за то резервне делове, обучене мајсторе, алате, радионице“, наводи професор.
Логистички хаос
Он подсећа и на информације да доста већ испорученог оружја није исправно, наводећи као пример америчке хаубице од којих је, како каже, половина врло брзо морала да буде транспортована у Пољску ради замене цеви јер се брзо хабају. Плус, како каже, на територији Украјине немају могућност поправке западног наоружања.
„Сад у Словачкој успостављају огромну ремонтну базу само 15 километар од украјинске границе, али и даље је то логистички хаос јер фронт се налази од словачко-украјинске границе 1000 километара. Значи ви нешто што се поквари на Бахмуту морате 1000 км да возите на поправку у Словачку и да се врати назад. Реална помоћ Украјини је оружје из бившег совјетског арсенала, тенкови, топови, где имају радионице, резервне делове, посаде знају шта да раде, војници су већ на томе прошли војну обуку“, истиче Ристивојевић, додајући да тога међутим нема превише.
Суштину приче са испоруком наоружања Украјини професор описује као ситуацију у ком је Украјина практично већ део НАТО-а који је фактички у рату против Русије, осим у једној сфери — у пешадији коју даје Кијев, док логиситку и информације даје Алијанса.
„Украјина даје пешадију, а организацију и командовање даје такође Запад, односно Американци. Зашто? Зато што се ти украјински војници и резервисти толико безглаво троше на потпуно ирационалан начин у овим биткама да може да се каже да њима управља неко кога је баш брига. Украјински официр не може према својим саборцима да се понаша као да су топовско месо. То може само Американац. То је упозорење свим државама које би потенцијално хтеле у НАТО — тако ћете се провести, само уђите у НАТО, па ће у вашој држави да се воде туђи ратови, амерички, и ваша војска ће да се проводи овако како се сад проводе украјински војници“, упозорава Ристивојевић.
Да ли после „Рамштајна 8“ следи „Барбароса 2“
На питање да ли испорука западних тенкова Украјини после „Рамштајна 8“ наговештава да следи „Барбароса 2“, Ристивојевић истиче да у западној јавности нема горљивости за рат у Европи, али не и међу елитом.
Разлог је, како каже, што се колективни Запад тешко суочава с чињеницом да се налази на силазној путањи свог животног тока, а „звезда најјаче сија пре него што се угаси“.
„Види се да и у оквиру западне цивилизације има довољно мислећих људи који су у стању то да схвате и покушавају да те незадрживе токове не толико зауставе колико да их успоре или да у новом уређењу света пронађу своје место. Кључна држава тог западног света је САД која држи ЕУ на краткој узди и овај сукоб у Украјини је томе дефинитивно послужио. Једна од ствари којима је послужио јесте да у потпуности ставе ЕУ у службу својих интереса“, каже професор, уз упозорење да то носи опасност од новог светског сукоба.