На Блиском истоку уништено 150 америчких „абрамса“ – како ће проћи против Русије
За мање од 24 сата, вашингтонска администрација променила је, наизглед чврсту одлуку да неће слати тенкове „абрамс“ у Украјину. Међутим, слање америчких тенкова кијевском режиму неће утицати на ток руске специјалне операције, што због малог броја (30), што због перформанси самог тенка.
SputnikНеизвесност због које је западна јавност већ месецима треперила по питању слања западних тенкова кијевском режиму коначно је развејана. Амерички председник Џо Бајден спреман је да саопшти одлуку о слању америчких „абрамса“, поноса америчке копнене војске и њеног главног оклопног возила Украјини.
Како западни медији пишу, амерички председник ће, упркос ставу Пентагона, послати тенкове у Украјину, и то, како су навели, њих тридесет, а то ће навести и Немачку да промени став, па ће и она послати један број својих „леопарда“ као помоћ Владимиру Зеленском.
„Абрамси“ не мењају стање на терену у Украјини
Према мишљењу војног аналитичара Милована Бајагића, слање „абрамса“, као уосталом ни слање других тенкова са Запада, неће битно утицати на ток руске специјалне операције у Украјини.
„Абрамс је јако тежак тенк. На гомили снимака се може наћи како се заглави у блату“, објашњава он.
Да би се ситуација променила, потребно је, како Бајагић каже, на стотине тенкова – мали број тенкова који су Украјини обећани више личи на моралну подршку.
„Видећемо ускоро колико ће се „абрамс“ показати ефикасан, односно видећемо његове недостатке – на украјинском земљишту, за које уопште није дизајниран, када се заглави у блату или снегу. Уз то је и рањив, као што се показало у Заливском рату и другим сукобима. Упркос јаком оклопу, изузетно је рањив“, констатује Бајагић.
Шта је „абрамс“
М1 „абрамс“ је тенк треће генерације и главни је амерички борбени тенк, а почетак његовог развоја нас враћа у 1971, када су САД и тадашња Западна Немачка одлучиле да заједничким снагама развију нови тип тенка као одговор на совјетски Т-72, каже Бајагић.
„Међутим, после неколико година, због разлика у процени трошкова и мишљења око развоја, разишли су се и Немачка је кренула у развој „леопарда“, а Американци у развој „абрамса“. Постоји неколико варијанти „абрамса“ – од основне верзије М1А1, преко унапређене варијанте М1А2, која је у употреби од деведесетих година. Задња варијанта је М1А2 СЕП, варијанта 4. Разлика између њих је, поред оклопа, у јачини мотора, као и у оптичким и електронским уређајима и систему за управљање ватром“, наводи Бајагић.
Модел „абрамса“., који ће, према писању медија, Украјина највероватније добити је М1АСЕП, који достиже брзину од 68 километара на час, а тежак је између 69,5 и 73,3 тоне. Снага мотора, који покреће млазно гориво, му је 1500 коњских снага. Максимална удаљеност коју прелази износи око 425 километра. Има четири члана посаде, укључујући и команданта тенка.
Материјали који су коришћени за заштиту тенка укључују осиромашени уранијум у трупу и куполи, а у осталим деловима други системи заштите, укључујући системе одбране од експлозивних направа.
„Абрамси“ су опремљени топом калибра 120 милиметара који производи немачки Рајнметал, фабрика која истим калибром топа снабдева и немачке „леопарде“. Такође је наоружан са три митраљеза од којих је један калибра 12,7 милиметра, а друга два калибра 7,62 милиметра. Домет топа је до четири километра, а може да понесе 40 граната од 120 милиметра и више од 11.000 митраљеских метака.
Иако га западни стручњаци карактеришу као најбољи тенк на свету, операције у којима је учествовао не говоре у прилог томе. Да „абрамс“ није баш толико супериоран говори податак да је у разним ратовима на Блиском истоку уништено више од 150 „абрамса“.
Бајагић наводи да се, с обзиром на тежину, ради о слабо мобилном тенку.
„Чак су га на вежбама у Немачкој 2014. румунски ТР-85М1 Бизон уништио осам од једанаест „абрамса“. Тако да се није добро показао“ оцењује Бајагић.
Осим тежине, у поређењу са конкурентским тенковима, „абрамси“ имају недостатке и на задњој и бочној страни оклопа, као и на врху куполе, додаје наш саговорник.
Руске и иранске ракете „смрт“ за „абрамсе“
Мит о неуништивости и надмоћи „абрамса“ у односу на остале тенкове створен је током првог Заливског рата 1991, када су ови тенкови успешно уништавали ирачке тенкове, укључујући и совјетске Т-72. Међутим, тај мит срушен је током америчке инвазије на Ирак 2003.
Неколико тенкова страдало је од пријатељске ватре, али уништавале су га и ирачке снаге ракетама кратког домета погађајући гусенице или погађајући спољне резервоаре малокалибарским оружјем. До марта 2005, око 80 „абрамса“ повучено је из употребе због дејства непријатељских снага.
Као велика претња за оклоп „абрамса“ у ирачком сукобу показао се руски систем РПГ-29 „Вампир“, а у рату у Јемену, побуњенички Хути су за уништење „абрамса“ у саставу саудијске војске користиле иранску противтенковску вођену ракету Тосун, верзију руског система 9М113 „Конкурс“.
Ван САД, корисници „абрамса“ су Аустралија (59), Египат (1360), Ирак (321), Кувајт (218), Пољска (250), саудијска (373), Мароко (222). Америчка војска је, од почетка производње снабдевена са преко 8100 „абрамса“, а данас је у употреби 2509 разних варијанти овог тенка, док је 3700 комада у складиштима.