Штимац је 2019. године на „Кустендорфу“ добио признање „Дрво живота“ – награду за будуће филмове, након чега је остварио запажене улоге у филму „Мрак“ и телевизијским серијама „Убице мог оца“, „Црна свадба“ и „Подручје без сигнала“. Прошле године примио је награду за животно дело „Павле Вуисић“ на Филмским сусретима у Нишу 2022. године.
Сада сам „иза камере“
На овогодишњем „Кустендорфу“ биће у жирију који ће између 14 филмова студената и младих аутора одабрати најбоље и доделити награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје.
„Вероватно сам био узбуђенији када сам примао награду 'Дрво живота'. Сада сам мало иза камере. Тада сам био више експониран. Шалим се. Ово је крај који ја добро знам, овде смо дуго радили филм 'Живот је чудо'. Знам када је почет овај објекат, када је Емир (Кустурица) купио земљиште и када је почео да гради Дрвенград, што би се рекло, од прве куће. Тада му није био оволики план, али све се развијало“, истакао је Штимац.
Воли, каже, фестивале попут „Кустендорфа“:
„Драго ми је да сам ту. Хвала, Емире, што си ме позвао“.
Када би уметност била на првом месту
Слоган 16. „Кустендорфа“ је „Уметност изнад свега“, а Штимац истиче да би било дивно одржати уметност изнад свега:
„Када би она била на првом месту, не би било много других ствари које нам загорчавају живот. Уметност је јако важна“.
Славко Штимац стигао у Дрвенград
© Sputnik / Дејан Симић
Славко Штимац је са дванаест година дебитовао главном улогом пастира Ранка у филму „Вук самотњак“ (1972). Са улогама дечака у филмовима „Сутјеска“ (1974), „Зимовање у Јакобсфелду“ (1975) и „Салаш у малом риту“ (1976) постао је југословенска филмска парадигма одрастања у рату.
Улоге адолесцената у наредном периоду биле су једнако иконичне. Сазревање у филмовима, кроз ликове попут Пере Трте у „Специјалном васпитању“ (1977), Младожење у „Ко то тамо пева“ (1980) и Петра у „Варљивом лету ‘68“ (1984), уметнички врхунац достигло је улогом Дина у филму Емира Кустурице „Сјећаш ли се Доли Бел“ (1981), све до матурске екскурзије у филму „Браћа по матери“ (1988).
Са Кустурицом сарађивао и је на филму „Подземље“ (1995).
Од малих ногу се бави филмом, а сада ће оцењивати младе колеге.
„За све младе људе исти је савет - учите кроз живот, што више радите, то је најважније, и имајте праве ауторитете ако се треба на неког угледати. Саветујем их да буду аутентични и оригинални, то је најважнија ствар у свакој уметности. То је врло једноставно, а врло комликовано“, поручује Славко Штимац.