„Пред Руском Федерацијом је задатак очувања руског народа, фундаменталних вредности и принципа, на којима је засновано јединство руског друштва. Ово је могуће само под условом константног улагања у човека, у одржање и јачање сверуског грађанског идентитета, заснованог на традиционалним руским духовно-моралним вредностима. У недавној прошлости очигледно је приметан недостатак овог улагања, што је створило претњу хуманитарне кризе“, наводи се у другом пасусу документа.
„Најопасније манифестације ове кризе по будућност Русије“ укључују:
- рушење традиционалних руских духовно-моралних вредности;
- слабљење јединства вишенационалног народа,
- пад културног нивоа друштва, пораст агресије, нетолеранција, изражавање „асоцијалног понашања“, атомизација друштва која се огледа у распаду пријатељских, породичних и суседских веза, „пораст индивидуализма, непоштовање права других“,
- „деформација историјског сећања, негативна процена значајних периода националне историје, ширење лажне слике о историјској заосталости Русије“.
Сама „државна културна политика“ дефинише се као активност органа јавне власти при учешћу институција цивилног друштва, усмерена на подршку, очување и развој свих грана културе и „формирање личности на основу система вредности блиског руском друштву“.
Између осталог, у указу се помиње и заштита традиционалних породичних вредности и институције брака, који је дефинисан као заједница мушкарца и жене.
Пажња је, такође, посвећена заштити и подршци руског језика као државног. Посебно, међу задацима је и супротстављање сувишној употреби стране лексике.
Одељак о проширењу и подршци међународних културних и хуманитарних веза допуњен је пасусима у којима је реч о стварању услова за популаризацију руске културе, руског језика и књижевности у иностранству, укључујући ради одржања „сверуског грађанског идентитета“ сународника који тамо живе, као и одредбом о усвајању мера за заштиту руског друштва од спољне идеолошко-вредносне експанзије и деструктивног информационо-психолошког утицаја.