КУЛТУРА

Застрашујући План 75: Стар си, умри! Јапанска ауторка о филму који шокира свет /видео, фото/

Да ли заиста сви морамо да будемо корисни друштву да бисмо живели, питање је које поставља јапанска редитељка Чије Хајакава у свом филму „План 75“ анализирајући нетолерантан однос према старим људима, слабим и болесним.
Sputnik
Јапан у блиској будућности. Владин План 75 осмишљен је да мотивише старије људе да се добровољно пријаве за еутаназију, како би се решио проблем убрзаног старења друштва.
Хајакава, гошћа „Кустендорфа“, за Спутњик говори о мотиву да сними филм „План 75“, како се променио однос према старијим особама у Јапану, са каквим проблемима се они суочавају, због чега би пристали на еутаназију и да ли се Јапан у томе разликује од других замаља.
Како сте добили идеју за филм „План 75“?
- Била сам инспирисана догађајем који се десио у Јапану 2016. године. Човек је убио 19 особа у дому за особе са посебним потребама и рекао је да су они некорисни и представљају терет за друштво. Била сам шокирана тим вестима, али таква атмосфера заиста преовладава Јапаном. Старији људи се сматрају бескорисним, да узалуд живе, посебно слаби, болесни, сиромашни и они са посебним потребама. То ме је инспирисало да снимим филм „План 75“.
Да ли сте разговарали са старијим особама о њиховом односу према еутаназији? Да ли би се подвргли томе?
- У филму говорим о плану да се старији охрабре да прихвате еутаназију. Влада покушава да понуди опцију старијима, не обавезује их како би то лакше прихватили. То је страшно. Када је филм приказан, било је много оних који су рекли да желе такав систем, јер се плаше живота у старости у Јапану. Не желе да буду терет својој породици, ни друштву и радије би да имају на располагању опцију еутаназије. То је заиста тужно.
Јапан је познат као земља са најдуговечнијим становницима. Како објашњавате такву атмосферу у својој земљи?
- Када сам била дете, дуг живот се славио, стари су се поштовали и сматрало се добрим доживети позне године. Међутим данас, пошто немамо социјални програм за старе и пензиони фонд је мали, а ту је и озбиљан проблем азијске популације, људи сматрају старост негативном појавом, проблематичном. Стари се чак осећају кривим због својих година. Породице плаћају многе таксе за своје старе, плаћају домове у које их смештају и уместо да буду бесни на владу због такве ситуације, они за те проблеме криве своје старе родитеље. То је проблем.
Да ли мислте да је прича вашег филма могућа будућност Јапана?
- Не би ме изненадило да се План 75 за једно 10 до 20 година заиста имплементира. Када сам снимила кратку верзију ове приче пре четири године, људи су говорили да се то неће десити и да је то нереално, али данас, након епидемије короне, многи сматрају да би се План 75 могао обистинити. Друштво се мења и имам утисак да друштвена клима иде ка томе да План 75 постане реалност у Јапану.
Јапанска редитељка Чије Хајакава гошћа Кустендорфа
Да ли је еутаназија легална у Јапану?
- Није. Али постоје људи који желе тај систем. Филм не говори да ли је еутаназија добра или лоша, већ сам желела да покренем питање о толеранцији према слабима.
Шта ви мислите о таквој атмосфери у вашој земљи?
- Тужно је. Интервјуисала сам десетак старијих особа када сам писала сценарио и већина ми је рекла да не желе да буду терет својој деци и друштву. Сама чињеница да се они тако осећају је поражавајућа. С друге стране, има људи који не могу да поштују себе и свој живот и онда је смрт опција за њих. Ја се не слажем са тим. Не мислим да је то у реду.
Да ли је то глобални проблем или случај само у Јапану?
- Филм се тренутно приказује у више земаља и наилазим на сличне реакције, на ту нетолеранцију према старијим људима. Зато је филм одлично прихваћен у различитим државама.
Да ли је проблем у чињеници да живимо у свету у коме младост и лепота имају примат?
- Мислим да нису младост и лепота најважнији већ продуктивност. Заправо није важно колико си стар ако си богат. Док год си користан за друштво, године нису проблем. И то није случај само у Јапану. У питању је шири проблем. Зато ја постављам питање да ли заиста сви морамо да будемо продуктивни да бисмо живели.
Како су људи у Јапану реаговали на филм?
- Многи су рекли да је страшнији од хорор филма јер делује реално.
Који су Ваши будући планови?
- „План 75“ је мој први дугометражни филм. Од малена сам желела да будем редитељ и сан ми се коначно остварио тако да желим да наставим да снимам.
Која је тема Вашег следећег филма?
- Биће то породична прича. Пошто је „План 75“ друштвено ангажован, желим да се окренем мало личнијим причама.
Шта мислите о „Кустендорфу“?
- Свиђа ми се и срећна сам што сам овде. Емир Кустурица ми је један од најдражих редитеља и почаствована сам што сам овде.
КУЛТУРА
Душан Ковачевић, добитник награде за будуће филмове: Ко зна шта ће бити у Европи на јесен…
КУЛТУРА
Почео 16. „Кустендорф“: Нови мртвац у новом светском поретку /видео, фото/
Коментар