Тензије између две суседне државе кулминирале су пошто је 19. јануара у Охриду претучен секретар бугарског културног центра Христијана Пендикова, да би са одлуком да бугарски амбасадор у Северној Македонији Ангел Ангелов буде повучен на консултације достигле нови ниво.
У међувремену са обе стране чују се претећи тонови – македонски председник Стево Пендаровски предложио је да се забрани улазак у земљу појединим бугарским држављанима, међу којима и једном европосланику на обележавање 151. рођендана македонског националног вође Гоце Делчева.
Иако Пендаровски није именовао ту особу, сви знају да се ради о Ангелу Џамбазком, европосланику из редова ВМРО-БНД, који је упозорио Пендаровског како су сви они који су покушали да забране улазак лидерима ВМРО завршили у прошлости.
Уследио је одговор бивше бугарске шефице дипломатије и тренутне председнице спољнополитичког одбора бугарског парламента Екатарине Захариеве да Пендаровски „служи интересима Србије и Русије“, да би шеф бугарске дипломатије Николај Милков саопштио одлуку о повлачењу Ангелова на консултације. Милков је такође запретио и ветом на прикључивање Северне Македоније ЕУ. Сличне претње поновио је и бугарски председник Румен Радев.
Руси алиби за неуспехе македонских и бугарских политичара
Није само Захариева та која одашиље оптужбе о наводној руској умешаности у македонско-бугарске односе. Заправо, оптужбама да су руски агенти „часте“ се политичари са обе стране. И Пендаровски је, тако, пре неколико дана изјавио да су организатори антимакедонских кампања из Бугарске повезани са Москвом.
Овакве изјаве професор скопског Универзитета свети Наум, политиколог Жидас Даскаловски карактерише као алиби за неуспешну политику коју македонски и бугарски политичари воде у међусобним односима.
„Када се нешто догоди, а не иде им у корист, они оптуже опозицију да је проруска, или да је македонска или бугарска страна проруска, да су руске службе инфилтриране… То је сада веома курентно због стања у Украјини. Иначе, нема везе са здравим разумом“, истиче Даскаловски.
На сличан начин размишља и председник Демократске заједнице Срба у Северној Македонији и посланик македонског Собрања Иван Стоилковић. Према његовим речима, оптуживање Русије за мешање у односе две земље је начин да се пронађе кривац за крах политике, а да није ни из Бугарске, нити из Северне Македоније.
Ако Македонци пристану на бугарске захтеве биће избрисани са историјске карте
За оба наша саговорника, срж проблема у односима између две земље је у томе што Бугарска жели ревизију македонске историје. Према речима Даскаловског, Бугарска свим снагама покушава да промени идентитет и историјско сећање Македонаца; са овим становиштем слаже се и Стоилковић.
„Сви проблеми Македоније произилазе из покушаја ревизије бугарске улоге у Другом светском рату, односно претварања Бугарске у ослободиоца и администратора, а не окупатора“, каже он.
Европске институције дуго су игнорисале македонско-бугарски спор, Његово је мишљење да је решење проблема у већој активности Брисела како би се тензије смириле и дошло до трајних решења.
Стоилковић, пак, сматра да је Северна Македонија, како каже, наивно мислила да ће попустљивом политиком нешто постићи. Крајњи циљ Бугарске је, како каже, брисање Македоније и македонског народа са историјске карте.
„Ако спекулишемо према искуству, сада ћемо имати погоршање ситуације, међународне посреднике и Македонци се бришу са историјске карте. Друга опција је да овакав крах спољне политике води према ванредним парламентарним изборима и да нека нова политичка гарнитура врати ствари тамо где треба да буду, а то су токови нормалног политичког комуницирања“, објашњава он.
Тензије између Северне Македоније и Бугарске трају више од две године, након што је Софија блокирала македонске европске интеграције због спора везаног за језик, идентитет и историју. Бугарски вето делимично је превазиђен прошлог лета, када су преговори о македонском чланству у ЕУ званично отворени, али Бугарска и даље условљава отварање поглавља укључивањем бугарске националне мањине у преамбулу македонског устава.
Међутим, за промену устава потребна је двотрећинска већина у парламенту, коју владајућа македонска левичарска коалиција нема. Задње тензије, према речима Даскаловског, узроковане су отварањем бугарских културних центара у Битољу и Охриду који су понели имена контроверзних личности, сарадника бугарског фашистичког режима током Другог светског рата.