Сачињeни од смрзнутих молекула водоника, гасова и прашине, молекуларни облаци представљају место на ком се рађају звезде и планете — и то углавном оне на којима је могућ живот.
Тим научника који се бави проучавањем таквих врста облака искористио је инфрацрвене камере свемирског телескопа и „завирио“ унутар једног по имену „Камелеон I“, који се налази на 500 светлосних година од нас.
Унутар њега су запажени замрзнути молекули карбонил-сумпора, амонијака, метана, метанола и других, што сугерише да ће од њих једног дана настати вруће језгро звезде или део егзопланете. Интересантно је да је њихова температура износила 263 степена Целзијусових и да они садрже елементе потребне за настанак светова на којима може да се развије живот — тј. молекуларни коктел познат као COHNS.
„Наши резултати пружају увид у почетну, тамну хемијску фазу формирања леда на међузвезданим зрнцима прашине која ће прерасти у каменчиће величине центиметар од којих се формирају планете“, објашњава аутор студије Мелиса Меклур из Леиден опсерваторије у Холандији.
Она и њен тим су идентификовали и нешто сложеније молекуле за које не знају која им је улога и за сада једино могу да понуде објашњење у виду хипотезе да се они највероватније формирају у молекуларним облацима, пре него што их звезда у настанку искористи за свој раст.
Ипак, питање које и даље остаје отворено за астрономе јесте како неки насељиви свет — попут нашег — добија свој коктел COHNS и да ли у том процесу играју одређену улогу комете и астероди.
„Ово је само први у низу спектралних снимака на основу ког видимо како лед еволуира од почетне синтезе до региона протопланетарних дискова који формирају комете. То ће нам рећи која мешавина леда и елемената, може бити испоручена на површине егзопланета земаљског типа или уграђена у атмосфере џиновских гасних или ледених планета“, рекла је Мелиса Меклур, пренела је „Национална географија“.