Оштро око телескопа „Џејмс Веб“ је успело да пронађе неколико изузетно удаљених галаксија током последњих шест месеци. А сада, астрономи могу рећи да у једној од њих има кисеоника. Ово је најудаљенија детекција драгоценог хемијског елемента икада забележена.
Галаксија ГХЗ2/ГЛАСС-з12 појавила се 367 милиона година након Великог праска.
Током анализа студије, стручњаци који раде на највећем радио-телескопу на свету АЛМА детектовали су емисиону линију у складу са присуством кисеоника на знатној удаљености, што је само потврдило налазе „Веб“ телескопа.
Присуство кисеоника открива много о овим удаљеним галаксијама. Прве звезде које су сијале у свемиру биле су направљене само од водоника и хелијума. Нуклеарни процеси у њиховим центрима довели су до формирања многих других елемената, који су се распршили како су звезде стариле и шириле се, и (у неким случајевима) на крају експлодирале.
Снимак најудаљеније галаксије у којој је пронађен кисеоник
© Фото : NASA/ESA/CSA/T. Treu, UCLA/NAOJ/T. Bakx, Nagoya U.
Нуклеарни процеси у њиховим центрима допринели су формирању многих других елемената, који су се распршили, попут старих и продужених звезда, као и њиховим експлозијама у неким случајевима.
Према мишљењу стручњака, разумевање ових првих звезда у раним галаксијама важно је да би се употпунила тренутна слика еволуције галаксија.
„Сјај емисионе линије указује на то да је ова галаксија брзо обогаћивала резерве гаса елементима тежим од водоника и хелијума. Ово даје трагове о формирању и еволуцији прве генерације звезда и њиховом животном веку“, рекао је коаутор студије Хорхе Завала из Јапанске астрономске опсерваторије.
Мала раздаљина коју видимо између гаса кисеоника и емисије звезда такође може да укаже да су ове ране галаксије претрпеле насилне експлозије које су однеле гас из центра галаксије у регион који окружује галаксију, па чак и шире, наводи портал ИФЛ Сајенс.