Оснивач и директор овогфестивала, диригент Стефан Зекић,, каже за Спутњик да ће ораторијум италијанског композитора Кристијана Ђузепеа Лидартија бити први пут изведен у Европи након што је то монументално дело јеврејске уметности пронађено пре 30 година.
„Игром случаја је пронађено у библиотеци у Кембриџу пре три деценије када је организована светска премијера у Јерусалиму. У Европи није изведено у интегралном облику и нама је припала та част. То је најмонументалније и најраскошније дело јеврејске уметности 17. и 18. Века за које је либрето написао рабин Саравал“, наглашава Зекић и додаје да им је партитуру уступила библиотека у Јерусалиму.
Извођење ораторијума „Естер“ биће круна овогодишњег „Роси феста“ који почиње 27. јануара у Атријуму Народног музеја концертом младих композитора чија су дела посвећена обележавању међународног дана холокауста.
Роси фест
© Фото : Спутњику уступио Роси фест тим
Портрети и сећања на жртве холокауста
Овогодишња тема конкурса за младе композиторе - „Портрети и сећања“ инспирисана је животним искуством и писмима Хилде Дајч, које је ова Јеврејка писала у логору Сајмиште.
Уметнички савет је одабрао пет дела младих уметника„Hilda and Mirjana’s Last Encounter“ Гавина Сола Гудрича (САД), „Letters from Semlin“ Лазара Ђорђевића (Србија), „Unfurl“ Зака Гулабоф Дејвиса (САД, Македонија), „Плач Хилде Дајч“ Лазара Марића (Србија) и „Metamorphosisonthe Theme of Hava Nagila“ Брахе Бдила (Израел) , а извешће их „Аратос“ трио.
„Портрети и сећања“ односи се на страдања за време Другог светског рата.
Циљ је, како наводе организатори, да се путем ангажовања младих, талентованих уметника најразличитијих профила и националности подигне свест о неопходности промовисања едукације, истраживања, сећања и говора о холокаусту на највишем уметничком нивоу, те у овом сегменту „Роси фест“ нарочито продубљује један од својих основних циљева, а то је развијање духа толеранције, међусобног уважавања и поверења.
Синтеза Истока и Запада – спој различитости
„Роси фест“, покренут 2018. године, инспирисан је стваралаштвом еминентног европског композитора Саломона Росија (1570-1650), чији је опус јединствен по синтези Истока и Запада, односно касне ренесансне / ранобарокне музике западне Европе и јеврејских традиционалних и синагогалних текстова.
„Инспирацију за фестивал налазимо управо у самој природи Росијевог дела које промовише поштовање различитости културног наслеђа, као и културни дијалог и управо су то вредности које заступамо на Роси фесту. Данашње време не погодује фестивалима са таквом идејом, али мислим да је она јако битна и још важнија што су тежа времена“, истиче Стефан Зекић.
Моћ музике универзалног језика
Саговорник Спутњика сматра да музика има можда и највећу моћ повезивања:
„Она говори универзалним језиком јаких емоција и повезује различите традиције и културе што се много пута потврдило кроз историју, а тиме се и ми бавимо данас“.
Поред музичког програма, планирана су два предавања 29. јануара - „Јеврејски музичари у Србији (од Балфурове декларације до холокауста)“ Маје Васиљевић и „Арон Марко Ротмјулер, складатељ и оперни пјевач жидовског подријетла“ Доре Ловречић (Хрватска).