https://sputnikportal.rs/20230121/jubilej-krcka-orascica-u-srbiji-secerlema-za-koju-se--vec-sto-godina-trazi-karta-vise-marija-jakovljevic-1149712178.html
Јубилеј „Крцка Орашчића“ у Србији: Шећерлема за коју се већ сто година тражи карта више
Јубилеј „Крцка Орашчића“ у Србији: Шећерлема за коју се већ сто година тражи карта више
Sputnik Србија
Једна од најлепших балетских бајки - „Крцко Орашчић“ Петра Иљича Чајковског живи на сцени Народног позоришта у Београду већ сто година. 21.01.2023, Sputnik Србија
2023-01-21T11:07+0100
2023-01-21T11:07+0100
2023-01-21T11:07+0100
култура
култура – вести
култура
народно позориште
крцко орашчић
позориште
руски балет
петар иљич чајковски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/06/1132225558_0:51:2606:1517_1920x0_80_0_0_38dc3c49feb42850fd1dbd9b3bc462c4.jpg
Одломци из овог балета под називом „Шчелкунчик“ (Рскало) први пут су одиграни у кореографији зачетнице балета у Србији Јелене Пољакове, примабалерине Маријинског театра у Санкт Петербургу.Потом, непуну деценију и по касније, 24. априла 1937. године, одржана је прва премијера „Kрцка Орашчића“ у његовом целовитом облику (два чина, шест слика), а кореографску поставку представе извођене као „Рскало“ урадила је Маргарита Фроман.Наредна премијера под називом „Kрцко Орашчић“ (Шчелкунчик) одржана је 19. јануара 1977. године у кореографији и режији Жарка Пребила који je, шест година касније, 11. јуна 1983, урадио и обнову те поставке.Крцко Орашчић од Москве до ПровиденсаГлавну јунакињу Машу тумачила је примабалерина Милица Бјелић.Две и по године је провела у школи Бољшој театра. Вратила се у Београд где је постала чланица Народног позоришта и ту први пут заиграла Машу у јуну 1983.„Била је јако лепа представа и захтевна за играче, али нажалост остала је на репертоару само једну сезону“, каже.Када је отишла у пензију, радила је као педагог и репетитор у Америци, у балетској компанији у Провиденсу (Роуд Ајланд), где се поново сусрела са „Крцком“:„Тамо се у време празника 'Крцко Орашчић' игра по неколико пута дневно, недељама. Радила сам на представи са играчима, дечицом. Прича је мало другачија него што се игра код нас и у Русији“.Представа за децу и одраслеОснову једног од најомиљених балетских класика свих времена чини бајковита божићна авантура, заснована на причи Е.Т.А. Хофмана „Kрцко Орашчић и Kраљ мишева“, написаној 1816. године.Главна јунакиња Маша спознаје класичну борбу добра и зла, као покретаче фантастичних догађаја и шареноликих дечјих емоција. Двојност мушких карактера, Краља мишева и Дроселмајера, насупрот дрвеном лутку Крцку Орашчићу и Принцу из бајке, као тама и светлост, исказује њену жељу за срећном љубављу и сигурношћу коју пружа чаробна принчева лађа.Најлепше је играти за децу„Крцка Орашчића“ посебно воле деца, а Бјелић каже да је најлепше играти за најмлађе:„Они су најискренији гледаоци. Велики је изазов и најлепше играти за мале. Док сам ја играла, били су матинеи, који нису баш пријатни за играча. У недељу, у 10 сати ујутру, треба се спремити када сви лепо спавају и одмарају. Али излазак на сцену и тај мали жамор, свака њихова реакција, то је такво задовољство за нас играче. После сам волела и да радим са децом. Њихова машта је неисрцпна и то је фантастично“.Чајковски – Како написати музику?Сам Чајковски није превише волео писање балетске музике. Његова уметничка фантазија је у балетима била доста ограничена задатим темпима, формама и трајањима.Пишући свом брату о „Шчелкунчику“, посебно о музици за други чин, питао се „како начинити музику за ову Шећерлему“.Међутим, музика овог трећег и последњег балета Чајковског, доживела је енормни успех и његова популарност је временом бивала све већа, посебно у Америци.Кореограф Жорж Баланшин рекао је: „Иако у Крцку Орашчићу доминира музика словенског духа, подједнако су заступљени мотиви другог карактера попут старог немачког Плеса дедова и увертире која показује колико је поштовао Моцарта. Марш у првом чину такође је написан у моцартијанском стилу. Све у Крцку Орашчићу изграђено је на један фини, рекао бих 'бечки' начин. У Сантк Петербургу се некад уживало у бечким колачима, а Крцко Орашчић је попут њих! Стравински је нарочито лудовао за Кинеском игром, где Чајковски прво користи мали оркестар а потом не мењајући јачину звука неприметно додаје пун састав великог оркестра“.Карта више за КрцкаУ протеклих 100 година у српском националном театру представа је мењала поставке, кореографије, протагонисте, али није много одступила од класичног балетског наслеђа, каже уметничка директорка Балета Народног позоришта Ана Павловић.Последња премијера овог балета у Народном позоришту, под именом „Kрцко Орашчић“ одржана је 18. марта 2014. године, у режији и кореографији Kонстантина Kостјукова.Ову представу, за коју се увек, све време, тражи карта више, на досадашња 64 извођења, видело је око 43.000 гледалаца.Поводом 100. годишњице балета „Крцко Орашчић“ на сцени Народног позоришта 22. јануара, у подне, биће одржана „Отворена врата“ прилагођена овој чаробној представи која ће у вечерњем термину (19,30), као део редовног јануарског репертоара, бити одиграна на Великој сцени.„Започињемо обележавање једног века извођења 'Крцка Орашчића'. Тада смо први пут извели самостално класичан балет у једном чину. Зато је 'Крцко Орашчић' врло значајан за Балет Народног позоришта, јер су то прапочеци нашег балета. То је дело које на посебан начин уводи публику у дечији свет маште и одрастања и подсећа све нас да је могуће оживети сан. 'Крцко Орашчић' негује младу публику, па неко пожели да постане балетски играч или балерина, а неко заувек постане наш верни гледалац“, истиче Ана Павловић.
https://sputnikportal.rs/20221206/balet-kraljica-margo-ponovo-na-velikoj-sceni-narodnog-pozorista-1147413096.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура – вести, култура, народно позориште, крцко орашчић, позориште, руски балет, петар иљич чајковски
култура – вести, култура, народно позориште, крцко орашчић, позориште, руски балет, петар иљич чајковски
Јубилеј „Крцка Орашчића“ у Србији: Шећерлема за коју се већ сто година тражи карта више
Једна од најлепших балетских бајки - „Крцко Орашчић“ Петра Иљича Чајковског живи на сцени Народног позоришта у Београду већ сто година.
Одломци из овог балета под називом „Шчелкунчик“ (Рскало) први пут су одиграни у кореографији зачетнице балета у Србији Јелене Пољакове, примабалерине Маријинског театра у Санкт Петербургу.
Потом, непуну деценију и по касније, 24. априла 1937. године, одржана је прва премијера „Kрцка Орашчића“ у његовом целовитом облику (два чина, шест слика), а кореографску поставку представе извођене као „Рскало“ урадила је Маргарита Фроман.
Наредна премијера под називом „Kрцко Орашчић“ (Шчелкунчик) одржана је 19. јануара 1977. године у кореографији и режији Жарка Пребила који je, шест година касније, 11. јуна 1983, урадио и обнову те поставке.
Крцко Орашчић од Москве до Провиденса
Главну јунакињу Машу тумачила је примабалерина Милица Бјелић.
„Мој први сусрет са 'Крцком Орашчићем' био је у Москви, у изведби предивних Максимове и Васиљева. Тада сам први пут уживо гледала представу и то у кореографији Григоровича. То је нешто фантастично“, присећа се Милица Бјелић.
Две и по године је провела у школи
Бољшој театра. Вратила се у Београд где је постала чланица
Народног позоришта и ту први пут заиграла Машу у јуну 1983.
„Била је јако лепа представа и захтевна за играче, али нажалост остала је на репертоару само једну сезону“, каже.
Када је отишла у пензију, радила је као педагог и репетитор у Америци, у балетској компанији у Провиденсу (Роуд Ајланд), где се поново сусрела са „Крцком“:
„Тамо се у време празника 'Крцко Орашчић' игра по неколико пута дневно, недељама. Радила сам на представи са играчима, дечицом. Прича је мало другачија него што се игра код нас и у Русији“.
Представа за децу и одрасле
Основу једног од најомиљених балетских класика свих времена чини бајковита божићна авантура, заснована на причи Е.Т.А. Хофмана „Kрцко Орашчић и Kраљ мишева“, написаној 1816. године.
Главна јунакиња Маша спознаје класичну борбу добра и зла, као покретаче фантастичних догађаја и шареноликих дечјих емоција. Двојност мушких карактера, Краља мишева и Дроселмајера, насупрот дрвеном лутку Крцку Орашчићу и Принцу из бајке, као тама и светлост, исказује њену жељу за срећном љубављу и сигурношћу коју пружа чаробна принчева лађа.
„То је породична представа, за децу и одрасле. Велича празник, радост, породицу, а музика Чајковског је ненадмашна. Један је од најгледанијих балета после 'Лабудовог језера'. Цела та празнична атмосфера, породица, пријатељи, љубав - чине ту представу вољеном“, истиче балерина.
Најлепше је играти за децу
„Крцка Орашчића“ посебно воле деца, а Бјелић каже да је најлепше играти за најмлађе:
„Они су најискренији гледаоци. Велики је изазов и најлепше играти за мале. Док сам ја играла, били су матинеи, који нису баш пријатни за играча. У недељу, у 10 сати ујутру, треба се спремити када сви лепо спавају и одмарају. Али излазак на сцену и тај мали жамор, свака њихова реакција, то је такво задовољство за нас играче. После сам волела и да радим са децом. Њихова машта је неисрцпна и то је фантастично“.
Чајковски – Како написати музику?
Сам
Чајковски није превише волео писање балетске музике. Његова уметничка фантазија је у балетима била доста ограничена задатим темпима, формама и трајањима.
Пишући свом брату о „Шчелкунчику“, посебно о музици за други чин, питао се „како начинити музику за ову Шећерлему“.
Међутим, музика овог трећег и последњег балета Чајковског, доживела је енормни успех и његова популарност је временом бивала све већа, посебно у Америци.
Кореограф Жорж Баланшин рекао је: „Иако у Крцку Орашчићу доминира музика словенског духа, подједнако су заступљени мотиви другог карактера попут старог немачког Плеса дедова и увертире која показује колико је поштовао Моцарта. Марш у првом чину такође је написан у моцартијанском стилу. Све у Крцку Орашчићу изграђено је на један фини, рекао бих 'бечки' начин. У Сантк Петербургу се некад уживало у бечким колачима, а Крцко Орашчић је попут њих! Стравински је нарочито лудовао за Кинеском игром, где Чајковски прво користи мали оркестар а потом не мењајући јачину звука неприметно додаје пун састав великог оркестра“.
У протеклих 100 година у српском националном театру представа је мењала поставке, кореографије, протагонисте, али није много одступила од класичног балетског наслеђа, каже уметничка директорка Балета Народног позоришта Ана Павловић.
Последња премијера овог балета у Народном позоришту, под именом „Kрцко Орашчић“ одржана је 18. марта 2014. године, у режији и кореографији Kонстантина Kостјукова.
Ову представу, за коју се увек, све време, тражи карта више, на досадашња 64 извођења, видело је око 43.000 гледалаца.
Поводом 100. годишњице балета „Крцко Орашчић“ на сцени Народног позоришта 22. јануара, у подне, биће одржана „Отворена врата“ прилагођена овој чаробној представи која ће у вечерњем термину (19,30), као део редовног јануарског репертоара, бити одиграна на Великој сцени.
„Започињемо обележавање једног века извођења 'Крцка Орашчића'. Тада смо први пут извели самостално класичан балет у једном чину. Зато је 'Крцко Орашчић' врло значајан за Балет Народног позоришта, јер су то прапочеци нашег балета. То је дело које на посебан начин уводи публику у дечији свет маште и одрастања и подсећа све нас да је могуће оживети сан. 'Крцко Орашчић' негује младу публику, па неко пожели да постане балетски играч или балерина, а неко заувек постане наш верни гледалац“, истиче Ана Павловић.
