По оцени председника Руске Федерације, Владимира Путина, ЕАЕУ има све могућности да постане један од моћних, независних, самодовољних полова који формирају мултиполарни свет. Како је управо изјавио, Eвроазијска економска унија има потенцијал да буде центар привлачења свих независних држава које деле исте вредности и да сарађују.
Јасно је да је тренд стварања мултиполарног света који је присутан већ више од једне деценије добио нагло убрзање након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, каже за Спутњик др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
Дебакл Запада
„Чињеница је да две трећине земаља света, или чак можда и више од тога нису прихватиле санкције које су Русији увеле западне земље. Видимо да је Запад доживео апсолутни дебакл у том погледу, није практично успео ниједну земљу ван тог политичког Запада да убеди у увођење санкција Руској Федерацији и чим се то догодило, већ у марту, априлу прошле године било је јасно да ће остале државе ићи на неке друге модалитете сарадње“, истиче наш саговорник.
Он напомиње да су неке од најмоћнијих држава чланице БРИКС-а, да су неке аплицирале за то чланство, а са некима је то случај у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС). То је, по његовој оцени, рађање једног новог потенцијала за евроазијски економски простор, односно за ЕАЕУ.
Друштвени производ пет држава БРИКС-а мерен паритетом куповне моћи за три билиона долара је већи од БДП-а групе седам најразвијенијих земаља света
© Sputnik / Михаил Климентьев
/ Запад би клип у точак историје
„Јако је интересантно да та организација, упркос покушајима Запада да се она изолује и да се наравно Русије изолује, и даље остаје веома привлачна за сарадњу и за ширење. То је још један удараца покушајима Запада да изолују Руску Федерацију и њене најближе сараднике“, сматра Митић.
По његовом виђењу, читав је низ веома важних актера у тој транзицији ка мултиполарности, какви су Саудијска Арабија, Емирати, Египат, Иран који је сада ту прикључен споразумом о слободној трговини са ЕАЕУ.
„Свакако је да су то све индикатори који се никако не уклапају у тежње Запада да подметне неке клипове том точку историје који иде у правцу стварања мултиполарног поретка“, сматра он.
Или, како је то рекао председник Белорусије Александар Лукашенко - док они покушавају да нас поцепају и изолују, ми систематски ширимо трговинску сарадњу са нашим партнерима. Недавни догађаји су показали да се не слажу сви са настављањем униполарног света. Као резултат тога, расте улога удружења као што су ШОС и БРИКС, са којима ЕАЕУ мора да иде у корак.
Чека се Кина
По оцени економисте Ивана Николића, ЕАЕУ би могла да буде један од стубова тог мултиполарног света у настајању. Тај процес је започео и вероватно ће се наставити можда интензивирати али, како каже зас Спутњик, не у мери да бу у кратком року ту зону ставио на ниво озбиљнијег конкурента западној архитектури.
„Та алтернатива постоји и на њој се ради и значајне снаге и средства су ангажована, да би се то постигло, али за то је потребно време, али и добра воља Кине. Кина у овом тренутку још покушава да искористи све благодети сарадње са САД, упркос врло затегнутим односима“, каже наш саговорник.
Николић сматра да због великог капацитета западног тржишта Кина која није чланица ЕАЕУ не жели да доноси исхитрене одлуке на уштрб своје конкурентности и своје економије.
Западне санкције Русији којима се није приклонило више од две трећине човечанства убрзале су интерес држава за сарадњу са Евроазијском економском унијом, БРИКС-ом и ШОС-ом
© Пресс-служба Президента РФ
/ Ко је ту најразвијенији
Чињеница је, међутим, да је привреда најразвијенијих земаља у развоју већ претекла најразвијеније земље Запада и да се ту свет већ увелико променио. Тако је према најновијим подацима Светске банке, бруто друштвени производ БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Индија, Јужноафричка Република) мерен најбољим показатељем - паритетом куповне моћи износио 54,8 билиона долара, а Г7 (САД, Јапан, Немачка, Велика Британија, Француска, Италија, Канада) 51,9 билиона долара.
Подаци указују и на то да осам најразвијенијих земаља, међу којима само две не припадају евроазијском простору, има БДП мерен куповном моћи од 56 билиона долара, што је више од од БДП-а најразвијенијих Г7.
Оживљавање Евеоазијске економске уније
Евроазијска економска унија је формирана 2015. године од стране Русије, Белорусије, Казахстана, Јерменије и Киргистана. Споразум о зони слободне трговине који подразумева ослобађање царине углвном око 90 одсто размењене робе са земљама ЕАЕУ су до сада потписали Вијетнам, Србија и прошлог месеца Иран.
У току су преговори о томе са Египтом, Индијом, а пре месец дана је потписана одлука о почетку преговора са Уједињеним Арапским Емиратима, а у најави су и прегвори са Индонезијом. Таџикистан би могао да добије статус посматрача у ЕАЕУ, какав имају Узбекистан, Молдавија и Куба.
Жељу да успоставе зону слободне трговине су својевремени исказали и Израел, Монголија, Тунис и Сирија, а међу кандидатима за постизање споразума о слободној трговини су Кина, Пакистан, Турска, а то је пре украјинске кризе била чак и Европска унија.
О каквом потеницијалу је реч говори податак да је само потписивањем споразума о слободној трговини између Ирана и ЕАЕУ створино тржиште за бесцаринску размену робе на тржишту вредном више од 500 милијарди долара.
Пропао покушај Запада да спрече интеграције
Интересовање за ту организацију расте, без обзира на конфронтацију и покушаје Запада да спрече процес интеграције Евроазијске економске уније, како је то приметио Путин средином прошле године.
А за то постоји и ваљан разлог. Како је то констатовао председник Управног одбора ЕАЕУ, економиста, проф. др Михаил Мјасникович, иако је 2022. била једна од најтежих година за Евроазијску економску унију, она је с друге стране значила почетак нове прогресивне фазе у самодовољном развоју ЕАЕУ.
И поред невиђеног притиска Запада санкцијама на Русију и Белорусију, прошле године је забележен благи пад БДП-а ЕАЕУ од 1,2 одсто
© Sputnik / Павел Бедняков
/ И поред невиђеног притиска Запада санкцијама пре свега на Русију и Белорусију, за девет месци прошле године забележен је благи пад БДП-а ЕАЕУ од 1,2 одсто. Јерменија је повећала БДП за 12,6 одсто, Киргизија за 7,2 одсто, Казахстан за 2,8 одсто, а БДП Русије и Белорусије је смањен , али незнатно, констатовано у тексту „Нове странице интеграције у Евроазијском економском савезу“, објављеном пре две недеље.
Пропале су прогнозе бројних аналитичких центара, који су почетком године предвиђали пад појединачних економија земаља Уније 10 одсто и више. Евроазијска економска унија је показала своју способност да успешно прође кроз озбиљна искушења, констатовао је Мјасникович.
Већи извоз и инвестиције
У спољнотрговинској размени ЕАЕУ је, према резултатима за 10 месеци, забележила повећање извоза робе за више од четвртине, а у међусобној трговини - за више од 13 одсто.
Позитивне стопе остварене су и у сфери инвестиција па су оне у периоду јануар-септембар 2022. биле веће 5,3 одсто у односу на исти период 2021. године. Уз то, само у првој половини 2022. године дошло је до пет пута већег прилива страних директних инвестиција у привреду Јерменије, 1,6 пута у привреду Белорусије, Казахстана 2,1 пут, а Киргистана 1,3 пута.
Не чуди интерес за сарадњу
Када је у питању снабдевеност прехрамбеним производима, што је глобално једна од главних тема, земље ЕАЕУ житом обезбеђују 148 одсто својих потреба, месом - 98,5 одсто, млеком - 97 одсто, шећером - 98,5 одсто, биљним уљем - за 194 одсто.
Почетком децембра прошле године на посебном енргетском самиту детаљно је размотрио питање формирања заједничког тржишта гаса Евроазијске економске уније.
Зато би се могло рећи да не чуди заинтересованост јаких привредних земаља за сарадњу са ЕАЕУ.
Отуда и оцене да ЕАЕУ, која би била окосница великог евроазијског партнерства заснованог на обострано корисној и узајамно поштованој сарадњи, има потенцијал да буде један од стубова формирања мултиполарног света.