По оцени некадашањег дописника из Африке, Борислава Коркоделовића, доброг познаваоца тамошњих прилика, битка за Африку колико год да је била економска значила је и битку за утицај на том континенту. То је најбоље потврдила чињеница да ни једна од афричких држава није подржала антируске санкције Запада због специјалне руске војне операције у Украјини.
Министарка финансија САД, Џенет Јелен ових дана је посетила Сенегал, Замбију и чланицу БРИКС-а Јужноафричку Републику, у којој се са руском шефом дипломатије Сергејом Лавровим такорећи мимоишла.
На континент будућности увек у јануару већ 33 године
То је, по речима Коркоделовића, од почетка оружаних дејстава у Украјини, за непуних 11 месеци, трећи пут да је Лавров посетио афрички континент, што се никада раније није десило. Прво је пролетос био у Алжиру, па је у јуну био у Египту и групи земаља јужно од Сахаре и сада у Јужноафричкој Републици, Есватинију, Анголи и на крају турнеје у Еритреји.
Пре Јеленове и Лаврова, Африку, тачније Етиопију, Габон, Анголу, Бенин, Египат, као и седишта Афричке уније и Лиге арапских држава, посетио је министар спољних послова Кине Ћин Ганг.
Коркоделовић за Спутњик напомиње да је широј јавности сигурно мало познато да је традиционално прва посета иностранству шефа кинеске дипломатије у новој години већ дуго резервисана за Африку.
Кина је највећи инвеститор, највећи крдитор и највећи трговински партнер афричких земаља
CC0 / Рixabay /
Тежак посао за Вашингтон
Ове године то је било чак 33. пут узастопно и како је најавило кинеско министарство посета има за циљ продубљивање свеобухватног стратешког и кооперативног партнерства Кине и Африке и подстицање међусобне пријатељске сарадње.
Већ тај податак указује на сву тежину посла који је пред себе ставила америчка администрација. Џенет Јелен није крила током посете Преторији да је намера Америке да Африку врати међу своје геостратешке приоритете и да је Вашингтон врло расположен за економске односе на обострану корист.
Проблем је, међутим, што је Кина управо са стратегијом која подразумева обострану корист одавно већ ушла у Африку уместо добро познате западне неоколонијалне која извлачећи афричке ресурсе том континенту није остављала ниакву шансу за напредак. А из Африке итекако има шта да се извуче.
Многи би у Африку
Реч је о континенту који у себи крије више од 30 одсто светских резерви природних ресурса, нафте, природног гаса, дијаманата, злата, уранијума, кобалта, платине, железне руде, бакра...
„Пажња јесте веома усредсређена ка Африци. За њу су веома заинтересовани и Индија, Бразил, Иран, Турска, арапске земље залива, Јужна Кореја, Јапан, јер Африка је континент будућности. Африка је, пре свега, други по величини континет, Африка је континент младих где ће 2030. године афричка младеж чинити 42 посто свих младих у свету“, истиче наш саговорник.
Он уз то подсећа да у свету број новорођених успорава, што међутим у Африци није случај, па се рачуна да ће 2050. афричко становништво чинити четвртину укупне светске популације.
О доброј сарадњи Русије и афричких држава најбоље говори податак да ни једна од њих није подржала антируске санкције упркос великом притиску Запада
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ То је, како истиче, потенцијално велико тржиште, где се заједно са наталитетом побољшава образовна структура, јер је све више младих који су укључени у образовање. Сваке године око 300.000 младих Африканаца одлази да се школује у иностранство, у Европу, САД, али у значајној мери у Кину и у Русији. Један од кључних разговора Лавров је имао управо о тој теми и обећао је удвостручење броја студената у ове четири земље које је претходних дана посетио, каже Коркоделовић.
Афрички џин
Он указује и на особеност афричке привреде.
„Она се такође стално унапређује, све је више прерађивачке индустрије и што је интересантно, у развијеним земљама тече процес деиндустријализације, а у афричким земљама процес индустријализације. Он ће сигурно бити убрзан у годинама које долазе па се тако рачуна да би Нигерија, коју сматрају афричким џином, могла око 2050. године по укупном БДП-у да буде испред Француске и Немачке“, истиче наш саговорник.
САД су, по оцени Коркоделовића, веома свесне тога да су оне последњих 20 година у тој трци за утицај у Африци увелико заостале пре свега са НР Кином.
Испричао је да су му када је 1988. године као дописник Танјуга стигао у Африку западне колеге прво сугерисле да види Тазару, железничку линију између Танзаније и Замбије дугачку 1860 километара коју су Кинези саградили од 1970. до 1975. године. Урађена је уз бескаматни кредит коју су Кинези дали обема афричким државама и на којој су радили и кинески радници.
Амерички проблем
„Кинези и Африканци сматрају то симболом свог пријатељства, назвали су је Велика железница слободе и таквим гестовима Кина је успела да увелико надмаши САД. Америка има проблем јер њен либерални економски модел капитализма подразумева да држава не учествује у инвестицијама ни код куће, поготово не у иностранству, већ се то углавном препушта приватном бизнису, а он пре свега гледа какав ће бити профит“, каже добар познавалац Африке.
Од тог врмена када је настала и чувена пруга Кинези су, како наводи, до 2020. и појаве пандемије ковида успели да саграде преко 13.000 километара железнице, скоро 100.000 асфалтних модерних саобраћајница, хиљаду мостова, готово 100 лука и више од 80 великих енергетских објеката.
Кина највећи инвеститор
Кина и Русија су преузеле примат у Африци градећи економску сарадњу на обострану корист, што би сада и Америка пошто је већ изгубила битку за наклоност континента будућности
© AFP 2023 / SEYLLOU
Кина је, истиче он, највећи инвеститор у Африци, подржавају стотине хиљада радних места, највећи су зајмодавац афричким земљама, а после појаве пандмеије почели су да отписују дугове најсироимашнијим земљама. Убедљиво су највећи трговински партнер афричким земљама.
„Они су у 2022. са Африком имали трговину вредну 282 милијарде долара, што је за око 30 милијарди више него 2021. Кина је 13 година заредом највећи билатерални трговински партнер Африке, а прошле године је вредност кинеско-афричке трговине била четири пута већа него америчко-афричка тровина“, прецизира Коркоделовић.
Тачније, афричко-америчка трговина се смањује годинама и пала је са 110 милијарди долара у 2010. на 44 милијарде у 2022. години. Постоји тај стални тренд смањивања који би сада некако да зауставе.
За разлику од САД и Русија бележи значајно присуство на афричком континенту.
Русија је присутна
„Русија је у неколико сегмената присутна у Африци. Она је тамо највећи извозник војне технике, затим је присутна као велики извозник житарица и у одређеној мери као извозник енергената. Такође, постоји сарадња у области образовања. То као и традиција сарадње из времена када су се у Африци ослободилачки покрети увелико ослањали на Совјетски савез, на земље социјализма, сва та сарадња је у великој мери утицала да су афричке државе у случају резолуција УН око Украјине практично биле подељене – 50:50 посто. И ниједна није увела санкције Русији ево већ скоро 11 месеци“, констатује Коркоделовић.
Успеле су, каже, да се одупру притиску Запада иако је био велики и трпеле су га као и сви други који нису увели санкције Русији.