Након што је у три сета „почистио“ с Род Лејвер Арене Стефаноса Циципаса, Новак је пустио свој препознатљив урлик, а онда је отрчао и попео се до ложе у којој је био његов тим, брат Марко и мама Дијана.
Уследило је „пражњење“ емоција. Изгрлио је брата Марка, поред њих је била и Дијана, а онда је Новак само легао у свом боксу са очима пуних суза.
Само истински шампионзна шта га је снашло и како се осећао, шта му је пролазило кроз главу у тим тренуцима.
Од оне грозне депортације с почетка прошле године, када је после 11 дана агоније отеран с најмањег континента попут криминалца, до бројних забрана и у Америци, до ове титуле у Мелбурну. И то јубиларне 10, а укупно 22.
Никада се током своје пребогате каријере Новак Ђоковић није овако сломио. Након што је после неколико минута лежања у свом боксу поново сишао на терен, прекрио се пешкиром и грцао у сузама.
Али то је само још једна потврда да је и он човек од крви и меса, који има осећања и све то емотивно и те како подноси.
Сусрео се с бројном неправдом, али је на крају доминантно стигао до тренутка да подигне шампионски пехар у свом омиљеном дворишту за игру – Род Лејвер Арени.