Председник Бразила је, такође, Кијеву предложио да иступе са заједничком мировном иницијативом. Према мишљењу експерата, такав корак није усиљен, јер је у прошлости Лула у више наврата сукобљене стране доводио за преговарачки сто.
Очекивања су била велика: бразилски председник мора да погура трговинске споразуме који су запали у ћорсокак, да иницира нове партнерске односе и да спасе Амазонију. Ипак, после посете канцелара Немачке Луису Ињасију Лула да Силви, на Западу је наступило разочарање и схватање да су одређена очекивања од новог председника Бразила била само пусте жеље, пише „Ерсте“.
Према оцени листа, Лула је отворено одбио жељу Шолца: Немачка је желела да Бразил испоручи Украјини муницију за тенкове.
„Бразил није заинтересован за испоруку муниције која се користи у рату Русије и Украјине. Бразил је земља мира. Због тога Бразил не жели да учествује у томе, чак ни посредно“, изјавио је Лула.
Како тврди лист, то се могло предвидети и раније, јер тај став није само у складу с политиком Луле, него и са целокупном спољном политиком Бразила, који се није придружи ни санкцијама против Русије.
Професор међународних односа и директор Центра за политичка истраживања БРИКС Ана Гарсија објашњава да је Бразил земља која историјски тежи аутономији у односу на велике државе.
„То је повезано с историјом земље, као и с улогом регионалног лидера, посебно за земље у развоју. Пре свега Бразил се држи прагматичног приступа. Он никада није био чврсто повезан с неким блоком или центром моћи. У томе нема ничег новог“, наводи Гарсија.
Још током прва два мандата на месту председника, почетком двехиљадитих, Лула се држао вишеполарне стратегије и увек се залагао за добре односе са свим глобалним играчима, било да је реч о Савезу јужноамеричких нација (УНАСУР), БРИКС-у или Г20, било да је реч о диктаторима, или демократама.
Још пре свог последњег избора на дужност председника Лулин став о сукобу у Украјини изазвао је недомумицу на Западу. У интервјуу америчком листу „Тајм“ он је изјавио да су за распиривање сукоба делимично одговорни председник Украјине Владимир Зеленски и НАТО.
Сада је, међутим, Лула ипак био конкретнији. Након састанка са Шолцом објављено је заједничко саопштење за медије, у којем се осуђују дејства Русије. Лула је нагласио да је Русија направила „класичну грешку“. „Ипак, ја сам увек сматрао: ако један неће, двоје не могу да ратују“, навео је председник Бразила.
Током посете Шолца Лула је јасно дао на знање да није уложено довољно труда у потрагу за решењем сукоба кроз преговоре. Он се чак и понудио да буде онај који „гради мостове мира“.
Ако се узме у обзир међународна позиција Бразила, такав корак није усиљен. Лула је у прошлости у више наврата доводио сукобљене стране за преговарачки сто – како у Латинској Америци, тако и на Блиском истоку. Током предстојећих путовања у Вашингтон и Пекинг у наредним месецима он намерава да „опипа терен“ за евентуалне преговоре. Према Лулиним речима, сада у то треба да се укључи Кина и да помогне.
„То није наивна идеја. Тако је Лула позиционирао себе и у другим ситуацијама када је постојала међународна напетост. Могуће је да не треба полагати превише наде у то да ће Кина играти значајну улогу у том процесу, јер она има своје проблеме које мора да решава, а између Запада и Кине постоји знатна напетост. Евентуални партнери могли би да буду Турска, Индија и Јужноафричка Република“, сматра Ана Гарсија.
Ипак, питање је колико је такав корак реалан у овом тренутку и да ли Лула прецењује своју улогу.
У бразилској штампи та тема у почетку није наишла на одјек, јер унутар земље Лула има друге бриге. Неопходно је истражити покушај присталица бившег председника Жаира Болсонара да заузму владина здања у Бразилији и наћи начин да се савлада дубоки идеолошки раскол у земљи.
Немири сазревају и у региону, посебно у суседном Перуу, који је огрезао у дубокој политичкој кризи. „Градитељ мостова“ желео би да стигне и тиме да се позабави. Једно се са сигурношћу може рећи: Лула је јасно дао до знања да намерава да игра важну улогу на регионалној и међународној сцени. Ипак, несугласице о „украјинском питању“ не значе да Бразил није партнер Немачке, закључује „Ерсте“.