ЕКОНОМИЈА

Огољена је истина: Санкције нису отерале западне компаније из Русије

Позив Запада „својим“ компанијама да напусте руске тржиште по отпочињању украјинске кризе и увођењу антируских санкција је пропао зато што је то очигледан пример конфликта интереса, оних економских и политичких. Компаније руковођене својим интересом ће наћи начин да остану на тржишту које им доноси профит, објашњава економиста Божо Драшковић.
Sputnik
Вест коју су ових дана објавили поједини медији на Западу оголела је истину о присуству западних компанија на руском тржишту. Према истраживању појединих професора са швајцарског универзитета Сент Гален и Међународног института за развој менаџмента (IMD Business School), такође у Швајцарској, од 1.404 фирме из Европске Уније или Г7 земаља само 120, или 8,5 одсто, повукло се са руског тржишта.

Остали на руском тржишту

Од оних које су остале највише је немачких, па оних са Кипра, а што је интересантно, потом из Сједињених Америчких Држава иако је управо америчка министарка финансија Џенет Јелен упозоравала да бизниси морају да буду свесни геополитичких померања и на основу тога да промене своју стратегију.
Професор Београдске банкарске академије, др Драшковић за Спутњик каже да ће се компаније понашати у складу са својим интересима и неће напустити неко тржиште под политичким притиском докле год могу.

„Ту постоје два поља. На једном ће компаније водити рачуна о својим интересима, краткорочним и дугорочним па ће наћи начин мимикрије. Формално ће показати да су напустили неко тржиште, али ће наћи варијанте да задрже то тржиште под другим именом, или у оквиру позиција неких споразума који су заправо тајни споразуми“, каже наш саговорник.

Чак и неки од оних који су напустили руско тржиште, не значи да су то урадили трајно, јер у уговорима о изласку постоји клаузула о враћању. Тако је, на пример, Нисан продао свој капитал за један долар руској државној фирми, али са опцијом да све то купе назад, такође за један долар, у следећих чест година.

Нико се не одриче великог тржишта и великих ресурса

„То је типичан случај, нарочито када је реч о великим земљама и великим економским интересима, јер када се једном изгуби тржиште онда се тешко на њега враћа. Држава са кога су они побегли ће водити рачуна у будућности да тим компанијама отежају повратак на тржиште", каже Драшковић.
Користећи инфраструктуру америчког и Мекдонлдса у Русији успешно је оживео ресторан брзе хране „Вкусно и точка“
Он подсећа на историју санкција, генерално. Када су у питању мале и мање економски снажне земље то функционише на други начин јер је тада и мањи интерес великих компанија.

„Када је реч о Русији онда је то потпуно друга позиција, јер је то велико тржиште, велики су ресурси, огромна је економија и онда се такво тржиште лако не губи. Када је, на пример, реч о Ирану, имате санкције које се уводе годинама, али увек постоји неки начин бизниса и трговине који се реализује и са тим тржиштем које је економски значајно, поготово у погледу енергената“, објашњава овај економиста.

Немачка која је годинама била један од највећих инвеститора у Русији и један од њених најблискијих партнера, кривца за опстанак западних фирми у Русији пак види у Русији. Између осталог у руском пропису по којем је продаја удела у фирми дозвољена само по цени која износи 50 одсто од тржишне цене. Руска држава при таквим продајама добро зарађује јер за себе узима десет одсто куповне цене, наводи Дојче веле.

Мало због људских права, мало више због губитака

"Отуд не треба да чуди да је велика већина западних инвеститора смањила обим посла, али да је тек мали део страних фирми заиста напустио тржиште", наводи први човек Источног одбора немачке привреде, Михаел Хармс. Он наводи пример Фолксвагена који је у Калуги обуставио производњу, али није продао своје погоне..
Институт за светску привреду у Килу је, пак, средином прошле године констатовао да у Русији и даље послују мања и средња предузећа која и даље продају највећи део својих производа, јер би те фирме приликом напуштања Русије морале да претрпе знатне губитке.
Интересантно је објашњење четири немачке компаније из здравственог сектора - Фрезенијус, Сименс Хелтхајнерс, Браун и Штада, због чега настављају са пословањем у Русији. Напросто, не „могу да оставе своје тамошње пацијенте на цедилу", јер је „приступ медицинској нези људско право", наводи немачки медиј.
Од 1.404 фирме из Европске Уније или Г7 само 120, или 8,5 одсто, се повукло са руског тржишта, а највише је остало немачких, међу којима и Фолксваген који није продао своје погоне у Калуги
То је, каже Драшковић, логично понашање , јер политички интереси администрација врло често нису комплементарни са економским интересима компанија.
На питање који су то механизми којима би компаније могле да буду кажњене ако не испоштују политички позив за напуштање тржишта, он каже да то зависи од мера које доносе владе појединих земаља.

Економија као вода

Да ли је то одузимање имовине, да ли увођење рестриктивних пореских мера, каже он, али и додаје да је и то сад питање. Владе земаља које уводе санкције, нису спремне баш да улазе у рат са тим великим компанијама. Поготово што су неке од тих компанија често и неко ко финансира изборне кампање и политичке структуре зависе од њих, напомиње овај економиста.
„Нормално, владе имају могућност да врше притисак на своје компаније и онда оне да би избегле сукобе са својим владама врло често налазе нека паралелна решења за функционисање целог система. То је тако, тако ће и бити, економија је као ток воде који не можете зауставити“, сликовит је Драшковић.
Коментар