Рајфајзен банка неће из Русије – могу ли се други одупрети притиску Запада
© Sputnik / Наталья Селиверстова
/ Пратите нас
Највећи број иностраних компанија које још нису отишле из Русије, упркос санкцијама Запада Русији због војне операције у Украјини, највероватније ће ту и остати, сматра консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија. Одлуку о останку јавно је обелоданила Рајфајзен банка.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
На став о томе хоће ли дефинитивно напустити Русију сигурно би утицала и евентуална одлука да се на 10 година забрани рад страним компанијама које су напустиле Русију и не врате се до 1. маја. Такав предлог је управо изнесен пред руском Думом и прослеђен Министарству за економски развој.
Рајфајзен банка Русија наставља рад
Само дан пре тога огласила се Рајфајзен банка Русија саопштивши да намерава да настави са пословањем каква год била одлука аустријске банкарске групе Рајафајзен Банк Интернешенал (РБИ) о њеном учешћу у капиталу подружнице у Русији. Та подружница једна је од највећих у оквиру РБИ и у Русији послује од 1996. године. Дeсети је највећи кредитор по обиму активе међу руским кредитним организацијама.
У хистеричној антируској реторици Запада чије санкције нису поштеделе ни највеће мртве руске писце и композиторе, супротстављању санкцијама до сада готово да није било места иако је оцењено да су оне двосекли мач који ће коштати и оне који су их увели. Да ли су ипак сви спремни да плате њихову високу цену, каква посебно чека европске компаније?
Само у Москви, по речима њеног градоначелника Сергеја Собјанина, има их доста – неколико хиљада, од којих је 300 јуче најавило да ће обуставити рад.
© Sputnik / Оливера ИкодиновићСамо у Москви послује неколико хиљада иностраних фирми
Само у Москви послује неколико хиљада иностраних фирми
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Бушатлија верује да има још страних банака које ће проценити да због свог пословања не могу да напусте тај терен. Сбербанка је, како подсећа, 51 посто у власништву руске државе, остало је приватни капитал у коме је заступљен и амерички. Ако се повуку из банке нормално да ће им Русија то национализовати уз њихову огромну штету, оцена је Бушатлије.
Већина оних који још нису отишли ће остати
Организација за заштиту права потрошача „Јавна потрошачка иницијатива” послала је раније Генералном тужилаштву и влади списак предузећа која би убудуће могла да буду национализована на коме је 60 организација које су најавиле обустављање пословања у Русији. Међу њима су Фолксваген, Епл, ИКЕА, Мајкрософт, ИБМ, Шел, Мекдоналдс, Порше, Тојота, Х&М...
„Верујем да ће комапније које нису до сада отишле из Русије, у великом броју остати, а оне које су је напустиле не могу у том кратком року, до 1. маја, да се врате. Неки ће можда и моћи, али свакако то може да буде један преломни моменат уколико Руси донесу тај закон. Онда ће они који су у иностраним компанијама одговорни својим акционарима почети мало озбиљније да размишљају“, каже он за Спутњик.
То су, како напомиње, велика предузећа којима неко упарвља и за то одговарају великом броју акционара којим треба да оправдају потез због кога ће изгубити велике паре. То би, сматра он, требало да релативизује ставове ервопских држава које највише сарађују са Русијом, пре свега Немачка и Аустрија.
„Нормално је да Рајфајзен не напушта Русију зато што има велики интерес, зато што највећи део промета са немачком индустријом иде преко њих. Они имају доста пласираних пара у руску економију корз кредите тако да би свако затезање у односу на стране инвеститоре у Русији јако погодило ту банку. И нормално је да су они бити први који ће рећи - не можемо да изађемо“, истиче наш саговорник.
© Sputnik / Александр ДемьянчукРајфајзен банка Русија, подружница аустријске групе, саопштила је да неће напуштати руско тржиште
Рајфајзен банка Русија, подружница аустријске групе, саопштила је да неће напуштати руско тржиште
© Sputnik / Александр Демьянчук
Одлазак не значи и престанак фирми са радом
Он објашњава и зашто је скептичан да би оне компаније које су већ напустиле Русију до 1. маја могле да се врате како не би ризиковале деценијску немогућност пословања на руском тржишту.
„Када се покидају ти производни ланци између Русије и Европе њих није лако поново саставити, а ја нисам сигуран да онај ко је данас прекинуо односе, изашао из предузећа и вратио се у Немачку, може и технички да се врати за месец и по, два месеца. То није једноставно, има доста неразрешених проблема који настану када неко преко ноћи напусти један пројекат“, каже наш саговорник.
Истиче, међутим, да те фирме тиме неће престати да раде. Оне ће просто постати руске и производ који буду изабцивали биће руски и тако ће се и звати.
Он подсећа да јапанска аутоиндустрија и добар део јужнокорејске нису престали да раде у Русији.
Лако је рећи ајмо да их санкионишемо, али када треба одредити како на којим секторима то учинити, онда се дође до озбиљних проблема, каже наш саговорник. Али Американци не сагледавају туђе проблеме, него само своје, па чак ни њих не сагледавају како треба, напомиње овај консултант. Он подсећа да су САД санкционисале Кину да би смањиле трговински дефицит који имају са њом, па су након годину дана имали дупло већи дефицит, а да Кина њима још није узвратила својим мерама.
Освешћивање Европе
Бушатлија сматра да ће државе које имају јако политичко вођство и овога пута успети да наметну своје потребе изнад америчких.
Он подсећа да се када је Немачка 2014. због Крима увела санкције Русији одмах побунила ауто-индустрија. После тога се ућутало и практично је нађен начин да све остане онако како јесте без обзира шта су Американци рекли.
„Мислим да на неки начин има и неког позитивног дејства од целог тог притиска Америке на Европу. То ће, можда освестити један део европских држава да бране своје интересе, као што то чине Мађари који имају владу која се једино обраћа свом интересу и Аустријанци који имају добре односе са Русима и траже начин како да не прихвате све санкције које им се намећу“, истиче наш саговорник.
Он је уверен да ће доћи до озбиљног раслојавања, јер је већ дошло не само у друштвима унутар европских држава, него и у односу држава према ЕУ.
Темељна промена света
Свет се из темеља мења, али Европа као да то уопште не види и ради у корист своје штете, каже Бушатлија. Запад ову ситуацију приказује као зли Руси на једној страни, а читав свет на другој, што просто није истина, додаје он.
CC BY-SA 4.0 / Wikipedia/Matti Blume/Cropped photo / Шеф Фолксвагена Херберт Дис је недавно оценио да би штета од кризе у Украјини за Европу могла да буде већа него од пандемије
Шеф Фолксвагена Херберт Дис је недавно оценио да би штета од кризе у Украјини за Европу могла да буде већа него од пандемије
Чињеница је да Русија иза себе има далеко више људи него Америка, што се не види лако. Захтеви Американаца пренети су на ЕУ и на њихове сателите- Британију, Канаду, Јапан и Аустралију и ту се, каже, прича завршава, а то је мање од милијарду људи. Са друге стране је више од шест милијарди и државе које су моћне светске привреде које нису спремне да санкционишу Русију и да ремете своје интересе, напомиње наш саговорник.
Већ је видно да ће Европа и њене компаније бити подједнако погођене санкцијама које је увела Русији и Европа не може на другом месту да надомести то што изгуби у Русији, уверен је саговорник Спутњика.
„Нормално је да ће Русија имати период од неколико година тешког прилагођавања као што се прилагођавате и на било какву индустријску и технолошку промену. А Русија је показала да се лакше прилагођава него било која економија, европска или америчка“, оценио је саговорник Спутњика.