СВЕТ

Лаж века: Како је говор једног Американца пре 20 година променио будућност Блиског истока

Све ово што вам представљамо су чињенице и закључци засновани на поузданим информацијама које потврђују да Ирак поседује оружје за масовно уништење, рекао је бивши амерички секретар Колин Пауел тог 5. фебруара 2003. године. Његов говор је променио будућност Блиског истока деценијама унапред.
Sputnik
На седници Савета безбедности УН показао је малу епрувету са некаквим белим прахом, рекавши да је то „убедљив“ доказ да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење које је претња за цео свет, али на првом месту – за САД и Велику Британију.

Та америчка лаж скупо је коштала Ирак, који је плаћа до дан данас, и постала је полазна тачка за напад на Ирак и темељно уништење државности. Вашингтон се није извинио нити је изразио покајање за тај злочин: испоставило је да је епрувета Пауела била лажна, а план за уништење Блиског истока наставили су да реализују – САД су покренуле ратове у Сирији, Јемену и Либији.

Тачка без повратка

Ирачки политичар Имах ал Дин Џабари присећа се те прекретнице у ирачкој историји:
„Петог фебруара 2003. године, уочи америчког напада на Ирак, у УН је одиграна највећа и најкрвавија представа у модерној историји. Многи су, нажалост, поверовали у њу. Американци су оклеветали Ирак, а Пауел је то признао тек пред смрт. Очигледно је да ниједан политичар или званичник на власти никада неће признати америчке злочине у Ираку“, рекао је Џабари.
По његовим речима, Запад на челу са САД дуго је и темељно планирао напад на Ирак – још од завршетка иранско-ирачког рата 1988. године. Американцима никако није одговарао снажан Ирак који се претварао у великог регионалног играча. Осећајући да су некажњиви, они су одлучили да делују.

„Добро је познато да свака арапска земља која достигне висок ниво развоја и која добија на политичкој тежини одмах постаје мета за Запад. Ирак је одбио да пристане на компромис САД када су они захтевали да се разоружа и смањи бројност војске“, оцењује ирачки политичар.

Како је истакао, Ирак је право лице америчке демократије.
„Сједињене Државе су на нашем примеру јасно показале да неће дозволити ниједној земљи из региона да се ослободи америчког стиска. Стратегија САД је једноставна: Арапи не смеју да јачају снаге, у региону ће доминирати они који нису Арапи. То је и приметно по утицају Турске, Израела, Ирана“, оцењује Џабари.
Међутим, напад на Ирак није био „лаган излет“ ни за Американце.
„Тепих-бомбардовање наше земље трајало је 42 дана, али копнена офанзива трајала је свега четири дана. У то време америчка војска се суочила са жестоким отпором ирачке војске у неколико битака. Пре свега бих подсетио на битке у Хафаџији и Насирији. Тамо је никло познато гробље америчких тенкова. Америчка војска је изгубила много својих војника и опреме, а затим је затражила преговоре“, подсећа ирачки политичар.

Лаж и фалсификат

Шеф Багдадског центра за стратешке студије Манаф ел Мусави сматра да су догађаји од 5. фебруара 2003. и Пауелов говор у Савету безбедности УН „тренутак трансформације” како за Ирак, тако и за цео арапски регион.
„Лаж Колина Пауела у Савету безбедности није само Ирак скупо коштала. То је био први корак у спровођењу плана да се доведе до промена у региону Блиског истока. Тај 'нови Блиски исток' о коме се много причало на Западу 2000-их. Инвазија на Ирак била је само први део велике игре“, рекао је Мусави.
Говорећи о резултатима америчке инвазије, ирачки стручњак је додао:
„Данас, након 20 година, постао је очигледан неуспех свих америчких акција на Блиском истоку. Пропао је и пројекат 'нови Блиски исток', као и 'арапско пролеће' које је уследило неколико година касније, као и покушаји да се створи терористичка држава ДАЕШ. Покушали су да униште до темеља Сирију, Либију и Јемен, а затим да их поново саграде. Успели су да униште, али да изграде – не“, оценио је Мусави.
Он је подсетио да су Американци ипак морали да признају да је Пауелова епрувета била обичан фалсификат.
Али они не сматрају тај фалсификат монструозном грешком – то је био план, закључује Мусави.
РУСИЈА
Русија о „случају Пауел“ и Ираку : Вашингтон се неће извући као што је било са Југославијом
Коментар