То је само логичан наставак сад већ потпуне јасне жеље Запада да створи свет без Русије.
Једва да је примећена и изјава бившег заменика министра одбране Велике Британије Гералда Ховарта који је позвао Запад да створи коалицију за подршку Кијеву и пошаље војску против Русије. Ништа чудно јер смо у међувремену, у само неколико дана, имали прилике да чујемо да Зеленском нису довољни „леопарди“, бољи су „абрамси“, а нису довољни ни једни ни други, већ су потребни ловци Ф-16, а онда – и ракете које гађају циљеве удаљене 300 километара. Обећање да неће гађати Руску федерацију, већ само Донбас - вреди таман колико „Мински споразуми“ или Нормандска четворка, или обећање НАТО да се неће ширити на Исток.
Коалиција вољних да ратују с Русијом
Али, ако Зеленски мора да се куне да ће бити добар, Ховарт не мора: „Мислим да Запад треба да одлучи како ће испунити своју обавезу и како Украјина треба да победи у овом рату. Мислим да само кретање ка ангажовању у рату неће помоћи. Потребна нам је стратешка одлука и мислим да треба да створимо коалицију вољних да уђу у конфликт, подрже Украјину и истисну Русију из ове суверене земље“, рекао је Ховарт.
Само да истисну?
Када се својевремено Владимир Путин запитао - шта ће нам свет без Русије, неки су поверовали да је реч о шали, а други да је хипербола.
Кад је после тога Лех Валенса објаснио да је требало уништити Русију још за време Горбачова, „али се испоставило да је он био сувише лукав“, а амерички конгресмен Џејми Раскин да Русију, „зато што је православна држава са традиционалним социјалним вредностима“, треба по сваку цену уништити, постало је дефинитивно јасно да теза која се често чује, да Украјина треба да победи Русију, добија други смисао.
Знају они да Украјина не може да уништи Русију макар имала све њихове абрамсе, хајмерсе и остало... Украјина која побеђује је синоним, збирно име за НАТО, Америку и њене европске вазале. Они желе да победе, а да при томе, бар јавно, не окрваве руке. То је, бар била почетна идеја у име које су милијарде и милијарде долара послате Зеленском. Да не помињем старо совјетско оружје за које су знали да нема никакве шансе, али је било лакше да га Русија спали у Украјини, него да се они петљају по својим земљама и још брину о екологији.
Ко је у рату с Русијом
Годину дана касније, показало се да је првобитни сценарио немогућ. Сада га модификују лансирајући, најпре као пробни балон, изјаву бившег министра Велике Британије. Иако „вољне“ да гину за туђе интересе тешко могу наћи, не треба да изненади ако већ сутра и озбиљно почну да мобилишу европске војнике за рат на туђој територији, јер у Украјини ускоро неће имати ко да ратује. Али, ако је веровати најновијим истраживања у неколико европских земаља - биће и то рачун без крчмара. Јер европске земље, бар за сад, немају велике армије, њихова безбедност се у последњим деценијама заснивала на постојању НАТО-а, који су оне, у већој или мањој мери, финансирале. Исто као што немају најсавременије оружје - има Америка, а то је донедавно изгледало довољно. А ни европски младићи баш немају жељу да гину. Чак ни за одбрану своје земље, потврђују истраживања.
Зато су у игру увучени тренутни европски лидери, мада је реч лидер, апсолутно неадекватна. Њихов задатак је да створе атмосферу страха од „империјалистичке“, „терористичке“ и ко зна какве све не, Русије,
Аналена Бербок, министарка иностраних послова Немачке, тврди: - Ми смо у рату са Русијом; Министарка одбране Аустрије – „не може се искључити атомски удар на Европу“; Зоран Милановић - у Украјини ратују Русија и САД; Роб Бауер, председник војног комитета Северноатлантске алијансе, „спремни смо за директан сукоб са Русијом“.
Недостаје само – „Ко не дошо у бој“...
Јесу ли ракете играчке
Сви су већ заборавили уверавања да НАТО, ни Америка, а поготову Западна Европа, „само“ помажу Украјини, као и заклињање да јој неће слати „офанзивно” оружје. Ракете су, ваљда, играчке. Уосталом, ни тенкове, пре само неколико дана „нису хтели“ да шаљу!
Ипак, све је узалуд. Нико не може да победи нуклеарну силу. Неће се створити коалиција „жељних“ да погину за Украјину. Свака европска влада која би макар покушала да их мобилише, вероватно би за недељу дана пала. Остаје Америка. Она има све што јој треба. Али, много више него да гледају како се метални ковчези враћају у земљу, руководиоци Сједињених Држава воле да притискају дугмад и са безбедне удаљености шаљу ракете на „непријатеља“ (Осетили смо на својој кожи?).
И – све је узалуд
У овом случају тај систем неће функционисати не само зато што би Русија могла да пресретне и уништи те ракете, него и зато што ће њихово присуство значило објаву рата Русији, а она има црвено дугме... ако се Русија осети егзистенцијално угрожена, а хоће ако се на територији Украјине нађу НАТО тенкови, авиони, ракете, помињу се и неке подморнице, мада није сигурно да ће Украјина, док се таква одлука спроведе, имати море, учиниће све да се одбрани. А кад је у питању нуклеарна земља, свима је одмах јасно шта је све. И, да поново цитирамо Путина - нећемо гађати Украјину, него место где се доносе одлуке. Нек они размисле, које. И на крају - може ли постојати свет без Русије?