О догађајима од пре две деценије за Спутњик говори Халед ел Даури који је био један од важних званичника у америчком одељењу ирачке Обавештајне службе уочи америчке инвазије на Ирак.
– У догађајима од 5. фебруара 2003. многи виде почетак реализације америчког плана за уништење Ирака. Како бисте окарактерисали ове догађаје?
То је несумњиво био црни дан за ирачки народ. Али, колико нам је познато из пресретнутих докумената, САД су почеле да праве план за инвазију на Ирак још 1988. године, неколико месеци након завршетка иранско-ирачког рата. Американцима једноставно није одговарала озбиљна војна моћ Ирака коју су имали након завршетка рата и то што Садам Хусеин није желео да уништи ирачки систем балистичких ракета. Створили су повод за инвазију и она се догодила.
– Испоставља се да је говор Колина Пауела са епруветом 5. фебруара 2003. године у СБ УН био врхунац америчке завере против Ирака?
Баш тако. До тада је у Ирак долазило неколико инспекција УН. Касније се испоставило да су они предавали све неопходне податке за припрему фалсификата са епруветом и накнадну инвазију. И то их нису предавали само САД, него и Великој Британији. Међутим, аргументи Американаца нису убедили читав низ арапских земаља. Њима је поверовао само Запад. Али на тој седници СБ УН није постигнута резолуција о увођењу војске у Ирак. Дефинитивно се испоставило да је тај дан био тачка без повратка.
– Познато је да је неки шпијун из Ирака пренео Немачкој информације о некаквим лабораторијама за производњу биолошког оружја. Шта можете рећи о том случају?
Чињеница је да немачка обавештајна служба није баш веровала речима Ел Џанабија којег су претходно врбовали. Међутим, они су пренели ту информацију Американцима – нашли су погодан изговор за инвазију. Ел Џанаби се вратио у Ирак након рата и јавно је признао да су сви подаци које је тада пренео били плод његове маште и да нису одговарали стварности. То је било 2011. године. У сваком случају не може се тврдити да је Ирак уништила лаж Ел Џанабија – њега је искористио Запад.
– Јасно је да су оптужбе Колина Пауела биле лаж. А шта је са изјавама британске стране?
Лажи Тонија Блера, тадашњег британског премијера, нису ништа мање ужасавајуће. Он је рекао да је Ирак у стању да у року од 40 минута припреми своје ракете са хемијским и биолошким бојевим главама и да изведе напад на Лондон. Он је отворено лагао и застрашивао своје суграђане како би оправдао предстојећу окупацију. На крају крајева, Блер је био улизивачки следбеник Вашингтона, али је и сам био заинтересован да умеша прсте у Ираку. Само је изненађујуће како поданици Велике Британије ни годинама касније нису ништа схватили.
– Да ли је Савет безбедности УН могао некако да спречи окупацију Ирака?
Не, САД су биле много снажније и имале су већу тежину у одлучивању. Чим су САД признале да су увеле трупе у Ирак и да контролишу читаву његову територију, Савет безбедности УН је почео да анализира новонасталу ситуацију и послао је свог изасланика у Ирак. Али шта је он могао да уради тамо против Американаца? Наравно, ништа, само је стварао привид миротворства.
– Да ли је окупација Ирака постала први симбол униполарног света и хегемоније САД?
Ако се осврнемо на пароле које је тада изнео амерички државни секретар („нови Блиски исток“, на пример), то је управо оно што су планирали да демонстрирају. Инвазија на Ирак била је први корак у демонстрирању незадрживе и некажњиве политике Сједињених Америчких Држава. Следећи корак је требало да буде подела Сирије, а онда и других земаља у региону. Када је боравак америчких трупа у Ираку постао прилично скуп, почели су да пуштају у земљу терористе и да припремају темељ за велики колапс. А онда су почели да говоре да је Ирак легло тероризма. Међутим, сами Американци су учинили све да се то догоди.
– Какве је користи Америка имала од инвазије на Ирак?
Америка је најавила своје повлачење из Ирака 2011. године услед великих губитака које је претрпела током ирачког отпора. Ипак, под њеним утицајем остале су све политичке елите: испоставило се да је окупација готова, али протекторат није. САД и даље зарађују од препродаје ирачке. Њима не одговара растући утицај Ирана у земљи јер на нас гледају као на своју колонију. Али они овде нису добродошли: Ирачани са свих говорница поручују да је Америка починила непромишљен чин и да је уништила суверенитет Ирака.