На састанку у Солуну се разговарало о погодностима коришћења Солунске луке када су у питању привредници из Србије, као и о редовном контејнерском железничком саобраћају од Солуна до Ниша.
Из ПКС наводе да је са српске стране предложено и отварање представништва које би омогућило нашим привредницима бољу координацију у раду с луком, а председник Солунске луке Танос Лиагкос је обећао да ће се код грчког Министарства саобраћаја заложити за укидања или бар повећање транспортних дозвола нашим шпедитерима и превозницима.
Директор Регионалне привредне коморе у Лесковцу Горан Јовић, позвао је представнике Солунске луке да у ПКС презентују које би погодности имали српски привредници у коришћење луке у Солуну.
Ову луку је, истичу из Привредне коморе, бивша Југославија много више користила и имала свој закупљени простор у њој.
За разлику од Пирејске луке у Атини, из које према Србији годишње дође између 1.300 и 1.400 композиција са контејнерима, тај број из Солунске луке је много мањи.
Коришћењем Солунске луке, која је од Београда удаљена 630 километара, колико и лука Копар, али са транспортом дужим од пет до седам дана, смањили би се трошкови и време испоруке робе, наводе из ПКС и додају да би уз споразум између Северне Македоније и Србије кроз Отворени Балкан, транспорт контејнерске и друге робе био много повољнији и бржи, пренео је Танјуг.